Motivacione priče

Piše: Biserka Stamenković @biba_astro

Posao astrologa je da upozna klijenta sa svim mogućnostima, talentima i izazovima koje je dobio u trenutku svog rođenja, a koji se vide putem analize Natalne karte. I svi imamo i aspekte koji nam omogućavaju da sa lakoćom realizujemo zamišljeno, ali i izazovne aspekte na kojima treba raditi, pa se i pomučiti. To često izgleda kao mukotrpan posao i izaziva u čoveku strah i otpor. Da bi ga motivisala da krene tim putem, putem samospoznaje i rasta, koristim motivacione priče.

1. Priča – Zašto nam je potrebno kamenje na putu

Više puta ste čuli da su prepreke i teškoće koje nam donosi Saturn lekcije koje treba da savladamo i koje su tu za naše više dobro. Mnogima se ta istina ne dopada, verovatno zato što u svom horoskopu imaju loše položenog Saturna.

On ne voli kukanje, prebacivanje krivice na drugoga, zaobilaženje prepreka, odustajanje i nalaženje izgovora.

On voli upornost, istrajnost, disciplinu, fokusirsnost na cilj, a ne na prepreke. I zato one koji posle svakog pada ustanu i stoički nastave dalje, mudri i strpljivi, na kraju nagradi. A nagrade Saturna su velike.

Uz Saturnovu mudrost i hrabrost da se preuzme odgovornost za sopstveni život, sledi regeneracija i transformacija uz pomoć Plutona.

Da bi lakše shvatili važnost borbe, strpljenja i upornosti koji su neophodni za dostizanje postavljenih ciljeva i da biste hrabrije krenuli na put svog uspeha, ispričaću vam priču o čoveku i leptiru (kreiranje-uspeha.com)

„Čovek je šetao po vrtu uživajući u toplom prolećnom danu. Žmirkajući na suncu, razgledao je probuđeno rastinje. U jednom trenutku, pogled mu pade na čauru leptira koja se ljuljuškala na grančici magnolije. Čovek priđe bliže i vide na čauri mali otvor kroz koji je leptir pokušavao da izađe. To je trajalo satima, dok se odjednom sve nije umirilo i stalo. Činilo se da je leptir odustao.

Čovek se uplašio da će leptir uginuti zarobljen u čauri. Požurio je u kuću, doneo makazice i presekao čauru kako bi pomogao leptiru da izađe iz nje. I leptir je zaista sa lakoćom izašao iz čaure. Ali, umesto da poleti, pao je na travu. Krila su mu bila smežurana, a telo otečeno. Čovek je sa nestrpljenjem čekao da se leptirova krila rašire i da poleti, ali se ništa nije dogodilo. Leptir nije mogao da poleti ni tog, niti narednog dana. Ostao je da puzi po travi do kraja života. Zašto?

Čovek u svojoj dobroj nameri nije razmišljao o prirodnom procesu transformacije leptira. Tesna čaura i napor koji mora da uloži da bi prošao kroz njen mali otvor su neophodni da bi tečnost iz njegovog tela bila potisnuta u krila. Tako leptir postaje snažan i spreman za let.“

Zato recite Hvala svakoj prepreci na svom putu i samo hrabro napred. Uporno i strpljivo.

2. Priča – Vibracije emocija

Živimo u svetu dualizma. Sve na svetu je balans između dve suprotnosti. Dobra i zla, svetla i tame, muškog i ženskog, pozitivnog i negativnog. A mi sami smo duša i telo. I osnovni pokretači su nam ljubav i strah.

Ljubav je pozitivna, visoka vibracija koja nas oplemenjuje i donosi nam u život blagodeti, dok strah vibrira nisko, prlja nam dušu i radi protiv nas.

Da bi nam sve bilo jasnije navešću vam na kojim frekvencijama vibriramo u kojim emotivnim stanjima (iz knjige Power Vs Force by Davida R Hawkinsa).

Negativne emocije nas uvode u niske vibracije:
Strah od 0,2 do 2,2 Hz
Ponos 0,8 Hz
Osećaj superiornost 1,9 Hz.

Pozitivne emocije čine da imamo visoke vibracije:
Velikodušnost 95 Hz
Zahvalnost 150 Hz
Saosećanje 150 Hz
Ljubav 150 Hz
Molitva od 120 do 350 Hz

Treba da znamo da je vibracija virusa 5,5 Hz, a da virus umire kada dođe kod domaćina čija je vibracija iznad 25 Hz.

A kako da se borimo protiv brige i straha i svih negativnih emocija uz pomoć kojih postajemo prijemčivi za bolesti, jer vibriramo sa njima na istim, niskim frekvencijama?

Tako što ćemo podizati nivo naše frekvencije!!! Brigu ćemo zameniti molitvom, strah ljubavlju i poverenjem u Božiju promisao, ponos zahvalnošću, a osećaj superiornosti velikodušnošću.

Evo jedne priče koja nam na plastičan način može pokazati kako (pročitala sam je na sajta Manastir Klisina).

„Vrana je jedina ptica koja se usuđuje da napadne orla. Sleti mu na leđa i kljuca. A orao, ta veličanstvena ptica, bez obzira koliko je vrana uznemirava, leti i leti. Leti visoko i uzdigne se u nebesa, tako da vrana, usled nedostatka kiseonika, mora da ga pusti i padne sama.“

Orao ne gubi svoju energiju i fokus na borbu sa vranom. Na njegovom primeru vidimo kako podizanjem svoje vibracije možemo da utičemo da loše emocije i bolesti nestanu. Od naših izbora mnogo zavisi.

Svakodnevno nas zatrpavaju negativnim vestima. Mnogi ljudi i kad je mirno vole da dižu prašinu i prave dramu, a toga je sve više u vremenima nemira.

Ukoliko želite da visoko vibrirate, ukoliko ste prerasli nivo zabave „kuća straha“ u luna parku i horor filmova, promenite kanal, preskočite negativne objave na društvenim mrežama.

Preuzmite odgovornost za svoje stanje i za nivo sopstvenih vibracija. Svesni ste da kako zračite tako i privlačite.

Uvek imate izbor da budete kao orao i podižete svoje frekvencije ili da pustite da vas negativne misli i emocije vuku na dole.

3. Priča – Vera u sebe

Evo jedne lepe priče koja nas uči koliko je važno verovati u sebe i hrabro težiti ostvarenju svojih ciljeva. Ni kada je teško i kada svi misle da je to glupo ili nemoguće, ni kada i sami više ne vidite svetlo na kraju puta – ne odustajte!
Što je cilj značajniji put je teži.
Verujte u sebe! Setite se ove priče.

„Bila jednom jedna grupa žaba. Okupile su se da bi se takmičile u penjanju. Cilj je bio popeti se na vrh jednog tornja.

Velika masa se okupila ispod tornja da gleda takmičenje. Trka je počela.

Iskreno rečeno, niko iz publike nije verovao da se ijedna žaba može popeti na vrh tornja, jer se to nikad pre nije ni desilo.

Mogle su se čuti reči poput: ”Previše je teško!” ili “Nikad se niko neće popeti na vrh.”

I zaista, malo po malo, žabe su počele da odustaju. Jedna po jedna.

Napredovale su samo one što su bile najspremnije.

Masa je već počela da viče: “Previše je teško, nikada to nećete uspeti!”

Žabe su sve više odustajale, a publika je bila sve glasnija: “Nemoguće je popeti se na vrh! To nikad nikome nije uspelo!”.

Ipak, ostalo je nekoliko najupornijih žaba. One su se samouvereno pele ka vrhu tornja. No, publika je izgleda imala uticaja na njih, i nastavila je da im dobacuje sa zemlje, tako da su na kraju odustale sve žabe osim jedne koja je sigurno grabila ka vrhu.

Publika je i dalje bila neumoljiva u svojim dovikivanjima: “Odustani, niko to nije uradio, pa nećeš ni ti. Šta glumiš?! Šta si umislila?!”

Ali, žaba se i dalje pela. Publika je vikala, a žaba se pela. I na kraju, žaba se popela na vrh!

Prvi put da je to nekome uspelo. Prvi put je nemoguće postalo moguće. I naravno posle toga svi su hteli da se slikaju sa tom žabom. Svi su hteli da je vide i upoznaju. Svi su hteli da znaju kako joj je to uspelo. Niko nije mogao da veruje.

Tak onda su shvatili – ŽABA JE BILA GLUVA.“