Kada ono što je ispravno vidiš kao pogrešno, tada si osuđen na patnju

Piše: Ađan Ča, prevod Branko Kovačević

RUBRIKA „BUDISTIČKA PSIHOLOGIJA“ JE REZULTAT SARADNJE SA THERAVADA BUDISTIČKOM ZAJEDNICOM U SRBIJI.

Buda je govorio da se bogat ili siromašan, mlad ili star, čovek ili životinja, da se nijedno biće na ovom svetu ne može zadržati dugo u jednom stanju, da je sve podložno promeni i propadanju. To je činjenica života koju ništa ne može izmeniti. Ali je Buda rekao i da nešto možemo učiniti — da posmatramo telo i um, vidimo da u njima nema neke trajne suštine, vidimo da nijedno od ta dva nije “ja” i “moje”. Oni imaju samo privid suštastvenosti. Poput ove kuće, koja je samo na papiru tvoja, ali je ne možeš nigde poneti sa sobom. Isto je sa tvojim bogatstvom, tvojim posedom i porodicom — oni su svi tvoji samo po formi, oni ti ne pripadaju istinski, oni ti ne pripadaju po prirodi stvari. Ova se istina naravno ne odnosi samo na tebe; svi su u istom položaju, čak i poštovani Buda i njegovi probuđeni učenici. Oni se od nas razlikuju samo u jednoj stvari, a to je u svom prihvatanju stvari kakve jesu; oni vide da ne može biti drugačije.

Zato nas je Buda učio da posmatramo i ispitujemo ovo naše telo, od glave do pete i natrag. Samo pogledaj to telo. Šta vidiš? Ima li bilo čega istinski čistog tu? Možeš li naći neku srž? Čitavo to telo postepeno propada i Buda nas je zato podučavao da ono nama ne pripada. Prirodno je za telo da tako bude, jer su svi uslovljeni fenomeni podložni promeni. Kako bi drugačije i moglo biti? Zapravo nema ničeg pogrešnog u načinu na koji telo jeste. Ne patiš ti zbog tela, već zbog pogrešne misli. Kada ono što je ispravno vidiš kao pogrešno, tada si osuđen na patnju.

To je poput vode u reci. Ona prirodno teče nizbrdo, nikada ne teče uzbrdo, jer je takva njena priroda. Ako neki čovek ode do obale reke i u njemu se, dok posmatra vodu kako brzo teče niz padinu, javi šašava želja da ona krene uz padinu, on će patiti. I šta god da uradi, pogrešna misao neće dati mira njegovom umu. Biće nesrećan zbog svog pogrešnog stava, razmišljanja protiv struje. Ako bi imao ispravan stav, uvideo bi da voda neizbežno teče niz padinu i sve dok ne shvati i prihvati tu činjenicu taj čovek će biti razdražljiv i uznemiren.

Ta reka što mora teći niz padinu je poput tvoga tela. Nekada mlado, tvoje telo sada je staro i ono sada meandrira prema smrti. Ne opterećuj se željom da bude drugačije, jer nemaš moć da to izmeniš. Buda nam je govorio da vidimo stvari onakve kakve one jesu i onda napustimo svoju vezanost za njih. Taj osećaj napuštanja uzmi kao svoje utočište.

Nastavi da meditiraš čak i onda kada se osećaš umorna i iscrpljena. Neka tvoj um prati disanje. Napravi nekoliko dubokih udaha i onda čvrsto veži svoj um uz dah koristeći mantru “Buddho”. Neka ti ta vežba pređe u naviku. Što se iscrpljenija osećaš, to suptilnija i usredsređenija tvoja koncentracija mora biti, kako bi se mogla nositi sa osećajem bola koji se javlja. Kada počneš da osećaš umor, tada potpuno zaustavi svoje misli, neka se um sabere i onda se okreni ka dahu. Ne prekidaj recitovanje u sebi: “Bud-dho, Bud-dho.”

Pomozi održavanje sajta. Paypal. Klik na sliku.

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove. Besplatno!