Da li je istraživanje drugih dimenzija poželjno?

Piše: Nikolaj Levašov, prevod Dušan Mitrović

Naša percepcija sveta pomoću naših fizički gustih čulnih organa nije podesna za radnje van fizičkog tela. Percepcija koju čivek ima pre i posle svog svesnog izlaska iz tela drastično se razlikuje. I to nije srazmerno razlici između naše perpecpije pod vodom i iznad nje. Da bi neko zamislio razliku između bivanja u telu i van njega treba razliku percepcije između biti pod vodom i iznad nje pomnožiti sa hiljadama. Skoro isti zakoni funkcionišu iznad i ispod površine vode samo sa nekim posebnostima, ali izlazeći iz fizičkog tela ljudska duša se nalazi u veoma neobičnim uslovima. Prilično često to postaje razlogom ozbiljnih posledica za početnika, a ponekad i smrti.
Važno je znati da se svesni izlaz iz tela razlikuje dramatično od izlaska duše u toku sna. Kada čovek spava njegova duša izlazi iz fizičkog tela, barijera se uklanja na podsvesnom nivou i duša dobija potpunu sliku o tome kako i šta mora da radi, jer skoro svaka ima svoje prethodne inkarnacije i prilično duge periode između njih, tokom kojih je imala dovoljno vremena da prouči karakteristike drugih nivoa naše planete.
Kada čovek prvi put svesno izađe iz tela duša ima samo jednu percepciju stvarnosti – onu koju je steklo njeno fizičko telo i u ovom slučaju ne dolazi do buđenja sećanja na prošlost. Uglavnom svest stečena u ovoj inkarnaciji nije „sposobna“ ni za šta drugo.

Kada čovek izađe iz fizičkog tela, on nastavlja da razmišlja na isti nsčin kao da je njegova duša još uvek u telu, ali se u stvarnosti nalazi u potpuno novim i za njega nepoznatim uslovima. Kada svesno izađe iz fizičkog tela, obično je šokiran onim što vidi i opaža. On gubi pojam vremena (treba zapamtiti da je vreme relativan pojam koji je uveo čovek) i prostora. „Brucoš“ je očaran i šokiran okolnim svetom.
Vrlo često ovaj čovek počinje da ide sve dalje i dalje od svog praznog fizičkog tela, kao da je hipnotisan, ponekad čak ne obraćajući pažnju na debljinu i sjaj svoje srebrne niti koja povezuje njegovu dušu i telo ili na činjenicu da ona postaje sve tanja i tanja i gubi sjaj. A ako se čovek „malo“ zanese u događaje koji se dešavaju oko njega, srebrna nit se pokuda i njegovo fizičko telo umire.
To je iszo što i duboko ronjenje bez dobro izračunatog kiseonika neophodnog za povratak. Ovakva situacija se može posmatrati svesnim izlaskom – ako neko ode predaleko od fizičkog tela, ova srebrna nit se može prekinuti i čovek može umreti. Štaviše, postoje neke oblasti u koje se može uvući neiskusna duša, kao u vrtlog, sa svim posledicama koje mogu udlediti.
Osim toga, druge predatorske ili parazitske duše čekaju neiskusne istraživače drugih nivoa planete (ova putovanja se pogrešno nazivaju „astralna urovanja“). Neki od njih imaju svest, neki ne. Oni posmatraju takve iskušenike, seku srebrnu nit i pretvaraju dušu u svog večnog „roba“ ili večnog donatora potencijala (životne sile) i započinju svoju prljavu igru sa njom kako bi dobili taj potencijal.
Igra može biti veoma suptilna, kada parazit skenira svest početnika i stvori „personalizovanu“ kamuflažu koja lako meže „kupiti“ čoveka. Ako veruju ili su čuli za „anđele“, ovi „anđeli“ se pojavljuju pred njim. Ali ako neko skine „anđeosko ruho“ sa tih „anđela“ pojavljuju se užasna čudovišta.
Zapanjujući broj ljudi pada već samo na ove primitivne trikove parazita različitih nivoa jer ljudi projektuju svoje koncepte o fizičkom niovu na druge nivoe, gde funkcionišu drugi zakoi i koncepti. Treba razumeti da pojmove koje je stekao uz pomoć svojih fizičkih organa čuls ne sme da prenosi na druge nivoe.
Treba da razume da treba da PROŠIRI svoje kocepte stvaranjem NOVIH ČULA – ORGANA za svaki novi nivo. I pomoću ovih novih čulnih organa, on mora da stvori nove koncepte pogodne za svaki nivo. Čovek će dobiti manje više adekvatnu sliku drugih dimenzija samo kada proširi svoje koncepte na nove nivoe, a ne kada projektuje one koje već ima.

Međutim, iz „nekog“ razloga ova jednostavna ideja nije pogodovala nikome od onih, koji su na onaj ili ovaj način uspeli da iskoče iz fizičkog tela. Jedan od osnovnih razloga za to je što je ovaj svet ljudi namerno iskrivljen sistemom lažnih koncepata nametnutih od društvenih parazita, koji već dosta dugo vladaju na našoj Midgard zemlji. Ovome se dodaje i iskrivljeno shvatanje nečije „veličine“ koja iz jednog dobrog razloga jednostavno ne može postojati.
Ako ste videli događaj kroz prozor, to vas ne pretvara u junaka tog događaja. Biti svedok događaja je važno, ali ne utiče na junaštvo. Samo aktivno učestvovanje u tome daje čoveku pravo da kaže da je zaista nešto uradio (treba uzeti u obzir i rezultate njegovog mešanja). Čak i ako je ovo mešanje bilo pozitivno, zdrav čovek neče „vikati“ o svojoj veličini, čak i ako su njegovi postupci rezultirali nečim značajnim ili velikim. Jer učinjena radnja bi ukazivala na to da je taj čovek dostigao određeno razumevanje prirode i da razume svoju odgovornost za sve posledice mešanja.
A ako čovek uspe da dobije razimevanje (u punom smislu te reči), zna da je samohvaljenje jednostavno budalasto. Naprotiv, kada se to radi, to znsči da svest čoveka koji hvali sebe nije dostigla nivo šta je in u stanju da uradi i to je praćeno ozbiljnim posledicama, jer ova vrsta slepila ukazuje na jaz između nivoa razvoja njegovih sposobnosti, njegove svesti i njegove odgovornosto za svoje postupke.
Ako čovek to ne razume i ne otarasi se ovog evolutivnog jaza, on postaje lak ulov za različite vrste parazita, ili pre ili kasnije i sam postaje parazit. Pošto takav kvalitativni jaz između svesti i sposobnosti može postojati samo veoma kratko, nivo sesti mora za to vreme da se podigne na nivo sposobnosti ili čak i više. Ovo poslednje je nemoguće bez revizije koncepata, razumevanja postojećih događaja i razumevanja lične odgovornosti za sve što se dešava.

Podrži održavanje sajta. Paypal.