Mesto osećaja u budističkoj psihologiji

Piše: Ñāṇaponika Thera, preveo Rastislav Kobac

RUBRIKA „BUDISTIČKA PSIHOLOGIJA“ JE REZULTAT SARADNJE SA THERAVADA BUDISTIČKOM ZAJEDNICOM U SRBIJI.

Na početku treba da je jasno da u budističkoj psihologiji “osećaj” (pali: vedana) jeste ogoljeni utisak opažen kao prijatan, neprijatan (bolan) i neutralan (ravnodušan). Zato ga ne treba mešati sa emocijom, koja premda nastaje od osnovnog osećaja, njemu dodaje dopadljivost ili odbojnost različitog intenziteta, kao i druge misaone procese.

Osećaj, u ovom smislu, jeste jedno od sastojaka (khandha) koji čine ono što se obično naziva “osobom”. Specifični faktori koji deluju u emocijama pripadaju skupu mentalnih sastojaka (sankhara-khandha). Osećaj je jedno od četiri mentalna sastojka koji nastaju, nerazdvojivo, u svim stanjima svesti; ostala tri su opažanje, mentalni obrasci i svest.

Osećaj nastaje kad god su prisutna tri faktora, to jest, čulni organ, objekt i svest. Susret ova tri faktora, u budistikoj psihologiji, naziva se čulni utisak (kontakt, dodir; phassa), koji je mentalni, a ne fizički proces. On je šestostruk, pošto je uslovljen ili sa pet fizičkih čula ili sa umom. Šestostrukim čulnim utiskom je uslovljeno odgovarajućih šest osećaja. U formuli uslovljenog nastanka (paticca-samuppada), ovo je izraženo karikom: “čulni utisak uslovljava osećaj” (phassa paććaya vedana). Kada slede i emocije, one to čine u skladu sa sledećom karikom uslovljenog nastanka: “Osećaj izaziva žudnju” (vedana paććaya tanha).

Osećaj koji nastaje kontaktom sa vizuelnim oblicima, zvukovima, mirisima i ukusima je uvek neutralno. Prijatni i neprijatni osećaji ne slede uvek u vezi sa ova četiri perceptivna čula; ali kada slede, ona su onda naknadno stanje procesa opažanja i kasnija su od neutralnog osećaja koje je prvi odgovor.

Telesni utisak (dodir, pritisak, itd.) može da uzrokuje prijatne ili neprijatne osećaje.

Mentalni utisak može da prouzrokuje zadovoljstvo, tugu ili neutralni (ravnodušni) osećaj.

Osećaj je jedan od onih mentalnih faktora (cetasika) koji su bliski svim vidovima svesnosti. Drugim rečima, svako svesno iskustvo ima nijansu osećaja, čak iako je to neutralan ili indiferentan osećaj, koji takođe ima jasan sopstveni kvalitet.

Osećaj po sebi (ukoliko se ono može tako izdvojiti) je, kako je to već rečeno, gola senzacija primećena kao prijatna, bolna ili neutralna. Naknadne emotivne, praktične, moralne ili duhovne vrednosti povezane sa ovim osnovnim osećajem su određene drugim mentalnim faktorima koji naknadno nastaju u vezi sa tim osećajem i klasifikacijom pripadaju skupini mentalnih obličja (sankara-kkhandha). Kvalitet tih drugih mentalnih funkcija jeste taj koji čini prethodne osećaje dobrim ili lošim, plemenitim ili niskim, karmičkim ili ne-karmičkim, zemaljskim ili uzvišenim.

Osećaj može da se zaustavi na nivou ogoljene senzacije u svim slabijim stanjima svesti, ali takođe i kada postoji pažljiva kontrola osećaja. U takvim slučajevima ne postoji vrednovanje ovih osećaja bilo emotivno ili intelektualno.

Podrži održavanje sajta. Paypal.