Duhovnost

Transformacija mozga


Piše: Nikolaj Levašov, prevod Dušan Mitrović

Možda je vreme da razjasnim situaciju sa mojim transformacijama mozga . Mnogi ljudi pogrešno shvataju suštinu tog procesa, pod pretpostavkom da ja „samo“ odblokiram mozak neke osobe koja je u „spavajućem“ stanju. Ja ne samo da deblokiram ljudski mozak sa „uspavanim“ mogućnostima, već prilikom tog rada kod čoveka sa kojim radim, stvaram nove kvalitete, koje nikada ranije nije imao taj čovek. Neki od ovih kvaliteta mogu da se pojave kod nekog ili drugog čoveka sa pravilnim razvojem. Koliko vremena je određenom čoveku potrebno da postigne taj nivo razvoja, teško je pretpostaviti, jer sve je vrlo individualno, ali sudeći po stanju razvoja suština, koje žive danas, generalno je to malo verovatno, barem u sadašnjim uslovima za razvoj. I to je istina, ne samo za planetu, već i za većinu drugih. Na kraju krajeva, razvoj nije zagarantovan razumnom biću.

Postoji samo mogućnost takvog razvoja ako postoje neophodni uslovi za to. Preduslov za to je ne samo prisustvo razuma kod razvijajućeg, što je naravno neophodno, ali nije i dovoljan uslov. Da bi se to postiglo, moramo imati odgovarajuću genetsku osnovu za taj razvoj, analitičko mišljenje, kao i mogućnost da se izdignemo iznad šablona i vidimo u naizgled uobičajenom nešto novo, i, naravno, da imamo nezavisnost u svojim izborima i još mnogo, mnogo toga. Pri kvalitativnoj transformaciji mozga, ne menja se samo ljudski mozak, već i njegova suština. Proces preobražaja prati i stvaranje novih tela suštine, kojih kod tog čoveka nema, i kojih nikada nije bilo kod većine ljudi koji prolaze kroz ovu proceduru. Samo u veoma retkim slučajevima postoji izuzetak kada se oslobode blokirana tela suštine, koja su oni imali pri svojoj realizaciji na Midgard-Zemlji. Svetlana je bila jedan od tih retkih izuzetaka.

Većini strukturi mozga, koje sam stvorio, potrebno je bilo dodati nivo razvoja, koji značajno prevazilazi planetarni. Nulti, planetarni ciklus razvoja, predstavlja takav nivo razvoja čoveka, pri kome se gradi šest tela suštine. Ta materijalna tela, koja se kvalitativnim i kvantitativnim sastavom razlikuju od fizički gustog tela, ne prestaju da budu materijalna tela, uprkos činjenici da sa naših pet čula nismo u mogućnosti da reagujemo na njih. Ali naša čula, pa čak i aparati, niko ne reaguju ni na tzv „tamnu materiju“, koja je 90% materije našeg univerzuma. Znači li činjenica da su pet ljudskih čula u nemogućnosti da vide tu tamnu materiju, da ona ne postoji? Naravno da ne – ovo je priznato i od strane savremenih naučnika. Kao što sam ranije pisao o svojim eksperimentima, čak i ako se samo prebaci na drugi nivo stvarnosti percepcija čoveka, on počinje, čak i sa uobičajenih pet čula, da odgovara na druge nivoe realnosti na isti način, kao što odgovara na fizički gustu realnost. U tom slučaju, fizički gusta stvarnost može biti posmatrana od čoveka kao iluzorna, iako je ona bila i ostala prava za sve ostale koji su ostali sa njom u rezonanci.

Photo by Khirod Behera on Pexels.com

Stvaranje šest tela suštine čoveka u hindu filozofiji odgovara postizanju stanja nirvane, spajanje sa Apsolutom, itd. Prema njihovim pogledima tu se razvoj čoveka završava i to je tako, ako čovek slepo i glupo uživa u činjenici da mu je to dala rođenjem priroda. Ali, u stvari, to je samo kraj planetarnog ciklusa razvoja i početak kosmičkog ciklusa, a jednak je „izlasku“ ptića iz svog udobnog, ali već nedovoljno velikog za njegovu funkciju jajeta. Probijanje ljuske jajeta nije kraj, već samo početak novog života ptića. Dakle, izgradnja šest tela suštine čoveka nije kraj, već samo početak ljudskog razvoja, ali na fundamentalno različitom nivou – galaktičkom, metagalaktičkom, vaseljenskom, metavaseljenskom, itd.. Razlog za ovu grešku indusa je u tome, što oni, dobivši od sloveno-arjevaca pre oko pet hiljada godina osnove znanja, nisu to razumeli, već su to iskrivili i izdavali u budućnosti kao svoju „veliku“ mudrost, i onda počeli da je nameću kao najviše otkrovenje. S obzirom na tu činjenicu, oni slepo koriste svoje fizičko telo, kao apsolutni temelj, i zbog toga, svako sledeće telo suštine (koristeći svoj iskrivljeni sistem) sintetišu kao sve tanje i tanje. „Tanko“ nije u smislu da je manje materijalno, već u smislu da je sve manje i manje ćelija fizičkog tela koje učestvuju u formiranju svake naredne tela suštine čoveka. I to uprkos činjenici, što se broj primarnih materija, koje formiraju svako od navedenih tela suštine čoveka, povećava i dolazi u sedmom materijalnom telu čoveka do njih šest! Ispostavilja se zabavna situacija. Ako drugo materijalno telo čoveka formiraju sve ćelije prvog materijalnog tela čoveka (fizičko telo), a samo jedna primarna materija, onda sedmo materijalno telo čoveka formira samo nekoliko neurona u mozgu, ali šest primarnih materija. Nastaje neobična tendencija – što se više evoluciono podigao određeni čovek, to više jednostavnih i primitivnih formi zauzimaju tela njegove suštine.

Ako prvo materijalno telo (fizičko telo) čoveka predstavlja složeni višećelijski organizam, onda, kao evolutivni rast, dolazi do sve većeg i većeg pojednostavljenja svakog narednog tela suštine. Vertikalni razvoj čoveka dovodi do pojednostavljenja na njegovim višim nivoima. Nastaje paradoksalna situacija, u kojoj se razvoj čoveka na gustoj fizičkoj ravni dovodi do istovremenog pojednostavljenja na njegovim višim nivoima. Na fizičkom planu čovek dostiže sve sve više i više, ali pri tome, na novim nivoima, na koje čovek stiže u svom razvoju, postaje sve prostiji i prostiji. Ako uporedimo ovaj proces sa razvojem žive materije iz jednoćelijskog organizma do složenog višećelijskog organizma, onda se vertikalni razvoj čoveka dešava upravo suprotno – uslovno možemo reći da postoji evoluciono pojednostavljenje od visoko organizovanog oblika do više prostijeg, od „višećelijskog organizma“ do „jednoćelijskog“.

Najverovatnije, ova činjenica je i poslužila indusima kao razlog da veruju, da je stvaranje čovekovih sedam materijalnih tela (jedno fizički gusto telo, plus šest materijalnih tela suštine, izgrađenih čovekom pri vertikalnom razvoju) spojeno sa nirvanom (stanjem u kome nestaju svih šest planetarnih kvalitativnih barijera) i dostignuće evolutivnog plafona. A razlog za takvu zabludu indusa leži u činjenici, da njihove duhovne vođe, pozajmivši i iskrivivši vedska znanja Sloveno-Arijevaca, nisu razumeli jednu prostu istinu – ako ste korisnik, a ne tvorac, pre ili kasnije udarate u zid. U svim Hindu duhovnim strujama današnjice, razvoj se javlja samo kao posledica posebnog treninga fizički gustog tela, što je samo po sebi važno i korisno, bez sumnje, ali nije dovoljno da se pobegne sa planetarne zamke. I ispostavila se kao rezultat ove konfuzije paradoksalna situacija. Čovek, pri vertikalnom razvoju, otvara sve planetarne kvalitativne barijere, otvara svih šest „vrata“ svoje rodne planete, i stoji na pragu sopstvenog doma, i govori, da dalje nigde ne ide!

Želim da odmah zaustavim „plemenito“ istočnjačko ogorčenje i optuživanje mene za nepoznavanje duhovnih praksi Istoka. Dakle, većina tehnika meditacije su poznate, ali one samo predstavljaju tehniku, koja omogućava na ovaj ili onaj način propuštanje kroz meditirajućeg, više ili manje moćnu struju primarnih materija, ili manji ili veći broj primarnih materija, koje nazivaju prana, energija či, jin i jang, itd , itd. Ali bez obzira na to, kako ti ili drugi ljudi koji praktikuju istočna učenja, nazivaju tamnu materiju univerzuma, kako nju zovu naučnici, suština ostaje ista. Kao rezultat ove ili one tehnike čovek ostvaruje svoj evolutivni rast zbog činjenice, da naporom volje i upornim treningom dobija da primarna materija počinje da «protiče“ kroz njega, što, pod određenim okolnostima, dovodi do razvoja postojećih tela suštine i vremenom do razvoja novih, ali … zbog gore navedenih razloga, dostižu evolutivni plafon pri dostizanju nivoa razvoja, pri kojem nestaju planetarne barijere.

Razlog za takvo evolutivno protivrečje je u činjenici da su tehnike koje su prenosili indijcima, u delovima, slaveno-arijevci pre oko pet hiljada godina, namenjene SAMO za razvoj čoveka u ranim fazama razvoja! One su potrebne na nivou evolutivnog „vrtića“, ali nisu pogodne ni za evolutivnu „osnovnu školu“. Ne shvatajući to, indijci su počeli da šire ove tehnike, modifikujući ih malo, i nakon evolutivnog „vrtića“. Zbog ove greške, su i krenule širom sveta da se šire zablude o spajanju sa absolutom pri evolutivnoj gradnji sedmog tela čoveka i kraju njegovog razvoja. Mračne sile, koje kontrolišu ovu fazu civilizacije Midgard Zemlje, pametno koriste ovu i druge ljudske greške, kako bi se sprečilo kretanje u pravom smeru. Kada sam još bio na samom početku svoje potrage, i akcije u Velikom Kosmosu, bio sam takođe pod uticajem propagande Tamnih Sila. Godine 1987., kada sam prvi put „izašao“ u kosmos i nisam bio na planeti, napravio sam niz važnih otkrića (barem za mene), Sećam se jednom, nakon završetka jednog posla u kosmosu, rešio sam da saznam koliko sam već tela suštine razvio, ako je za postizanje nirvane čoveku potrebno sedam tela (sa fizičkim telom). Tada sam se bojao da otkrijem, da bi svi moji napori doveli samo do pojave neke „ogrebotine“, i da sam i dalje veoma daleko od nivoa „nirvana. Ja sam verovao tada, da mi je taj nivo nedostižan, i nisam želeo da pogledam u oči debelog idiota – sebe, koji je usadio sebi u glavu da su njegovi postupci doveli do evolutivnog rasta.

Ja, kao i svaki drugi čovek ne želim da izgledam smešno, ali to nikada nisam ni prestao. Čak za posebno veću objektivnost, pitao sam za broj tela mog bića drugog čoveka. Situacija je donekle podsećala na priču iz crtanog filma „Kozlić, koji je umeo da broji do deset“, u kojoj je glavni protagonista morao da izbroji sve na brodu i ako putnika nema više od deset, brod neće potonuti. Glavni junak je sve ispravno izbrojao i na taj način ih „spasio“! To je otprilike bila situacija kada sam se rešio za taj „podvig“ – kada sam odlučio da utvrdim koliko tela suštine imam?! Nadao sam se da ih je dovoljno, ali u isto vreme bio zabrinut za to da se ne pokaže da ih je premalo! I koliko je bilo moje iznenađenje, kada se brojanjem njih u meni, pokazalo da ih je sedamnaest! Dakle, sedamnaest, ne tri, četiri ili čak šest, koliko bi moralo da bude maksimalno, prema učenju indusa, u skladu sa garancijama Mahatmi! Ponovna brojanja nisu promenila rezultat. Čovek, koji je brojao tela u moje suštine, dobro se nosio sa matematičkom zagonetkom prve klase. Drugi, koji je imao visoko obrazovanje, izbrojao je isto sedamnaest tela suštine. Bio sam veoma iznenađen, jer nisam ništa slično očekivao. Ali ta činjenica me uznemirila, jer se u praksi ispostavilo, da visoka duhovna učenja Istoka nisu uvek istinita, i da ne nose u sebi ono, na šta pretenduju – „božansku duhovnost“.

Photo by Gaurav Sood on Pexels.com

U to vreme sam bio upoznat sa učenjima indusa samo sa nekoliko knjiga na koje sam naišao, i koje ukazuju na to, da se ovaj disparitet u teoriji i praksi može javiti ili kao rezultat nečijih intriga, namernog iskrivljavanja suštine učenja Tamnim Silama, koje kontrolišu finansije i, shodno tome, štampanje knjiga; ili da same Mahatme, daju lažne informacije. I ako je prvo sasvim prihvatljivo i razumljivo, drugo nije moglo da se „uklopi“ u moju predstavu visoke duhovnosti. Kako se ispostavilo kasnije – bilo je to, a i još mnogo toga drugog. Ali, neću trčati unapred, i nastaviću svoju priču. Imajući na taj način predstavu o tome, da sam imao u to vreme sedamnaest tela suština, ja nisam smatrao da sam „samo“ dostigao ili čak „nadmašio“ u tom slučaju hinduse, i da ja nemam više šta da radim. Napravio sam drugačiji zaključak. Znao sam da sam još uvek samo na samom početku svoje karijere, a ne na kraju iste. I tako mi činjenica da već imam sedamnaest tela suštine, umesto šest maksimalnih mogućih po istočnim učenjima, nije pravila nikakav problem, ali me nije ni činila srećnim. Možda malo uznemirenim, jer sam shvatio, da sve moram da razumem sam, uprkos očiglednom izobilju „duhovnih“ učenja. Naravno, u tim učenjima su bila zlatna zrna istine, koja je billo potrebno odvojiti od kukolja. Zbog toga razdvajanja zrnevlja, morao sam znati deset puta više nego što je sadržano u tim učenjima. U suprotnom, „uronjen“ u ta učenja, istraživač nikada neće biti u stanju da pronađe nit istine i može trajno ostati u tom lavirintu iluzija „minotaura“. A najtužnije u ovoj situaciji je to, što ogroman broj ljudi, uzimajući mrvice, „misli“ da su „dostigli“ stanje, koje proglašavaju najvišim, i to što oni nikada neće naći to, radi čega su krenuli u duhovnu potragu – prosvetljeno znanje.

Možda negde i postoje knjige, koje odražavaju istinu, ali nikada nisam naišao na takvu. Smatram da sam ja veoma srećan zbog činjenice, da sam započeo nezavisnu samostalnu potragu za istinom, u tom trenutku, kad sam nailazio na ove ili one knjige „velikih“ duhovnih učenja, a kada je moje lično iskustvo bilo dovoljno bogato i koje mi je dozvolilo da vidim u ovim „velikim“ učenjima njihovu lažnu ambalažu, premazanu slatkim medom lažnih obećanja, na koja, kao muve, „sleću“ oni koji traže duhovno prosvetljenje. To nije značilo, da sam ja smatrao svoja dostignuća velikim uspehom. Savršeno ne, prosto mi je bilo važno i zanimljivo „dokopati“ se istine, a ne lutati u nekom lavirintu iluzija. Neko može prigovoriti na to, gde postoji garancija da put koji sam izabrao nije još jedna iluzija?! Naravno, ja nisam mogao, naročito na početku svog puta, da tvrdim sa sigurnošću da moja percepcija nije iluzija. Ali što sam dalje sam išao po izabranom putu, to sam više dobijo potvrdi, realne dokaze, potpuno materijalne, koji se mogu „dodirnuti“ rukama i instrumentima, da se krećem, makar u pravom smeru. I pomislio sam, zašto da idem nečijim putem, i gde je garancija da taj put ne vodi do ćorsokaka? I jednostavno analitički pregled ovih duhovnih učenja mi je dao prilično dobar razlog da im ne verujem. I evo, iz kojih razloga: za nekoliko hiljada godina postojanja ovih duhovnih učenja mnogi milioni ljudi su bili sledbenici ovih učenja, posvetlili su svoje živote tim učenjima, često su davali svoje živote za ta učenja, ali … koliko je ljudi od tih mnogih miliona dostiglo do toga, što ta učenja obećavaju?!

Dokazi ukazuju na to, da je samo nekoliko od mnogih miliona postiglo samo deo od obećanog. Mnogi ljudi mogu da kažu, da ti mnogi milioni sledbenika jednostavno nisu „pronikli“ u ta učenja dovoljno, da je to pitanje vremena i rada, ili da jednostavno nisu bili dostojni tih učenja. Nisam koristio teške ocene u vezi sa tim ljudima, o kojima sam slušao više puta od takozvanih duhovnih učitelja. Ima istine u tome, ali samo mali deo. Ne verujem da svako ko ima u rukama četku ili olovku može da stvori sliku, jednaku radu Leonarda da Vinčija, Rafaela, Ticijana, Rembranta, itd. Ne postoje dva slična čoveka, i nemaju svi, na žalost, prirodni talenat ili talente. Ali nije njihova krivica u tome. Zaista, čak i veliki talenat zahteva ogroman napor, da bi talenat procvetao. Sve ovo je istina, ali puno od tih mnogih miliona ljudi su bili talentovaniji, nteligentniji od mnogih svojih savremenika. U potragu za duhovnim razvojem idu samo najbolji ljudi, koji žele da se izdignu iznad svakodnevice razumne životinje. Ali čak i među tim ljudima, vrlo malo je bilo u stanju da se kreće napred. Sa jedne strane.

S druge strane ja sam video rezultate svojih traganja. Nisam smatrao, a niti smatram sebe velikim učiteljem ili nešto slično. Samo sam tražio pristupačne mi načine za istinu, razumevanje, da steknem razumevanje suštine. Ja nikada nisam tražio, niti veličinu, niti slavu. U toj potrazi sam morao da idem protiv opšteg trenda. Rezultati i zaključci koje sam dobijao postali su „kost u grlu“ mnogih, ali ja sam ipak išao tim putem. Ponudili su mi mnogo puta mnogo novca i veliku čast, ako se odreknem svog učenja i onoga što radim. Uvek sam odbijao i dobijao probleme, brige i ponovo probleme. Ali čak i skromni rezultati koje sam dobijao su mi davali snagu i veru da idem u pravom smeru. To, što sam smatrao elementarnim stvarima i pojavama, u tim učenjima je predstavljeno kao najviše dostignuće. Ali ja sam znao da je sve ovo samo „vrtić“ za decu i tretirao na odgovarajući način. Mnoge stvari u ovim učenjima predstavljene kao najviša dostignuća su za mene bile uobičajene. Ja se nisam odnosio prema njima kao prema nečem neobičnom, već sam mislio da tako treba da bude, i da se to može dogoditi svakome. Mnogo kasnije, kada sam bio student, shvatio sam da se mnoge stvari koje se dešavaju meni, ne događaju drugima, ali ni tada nisam pripisivao tim pojavama nešto natprirodno. Zapravo sam shvatio da sam malo drugačiji od ostalih, a to mi nije davalo misao o svojoj „ekskluzivnosti“, i samo sam se nadao, da ću sa ovim osdobinama doći bliže poznavanju prirode.

Nakon što sam osmislio transformaciju mozga i duha, sve znanje o prirodi je pošlo mnogo brže sa jedne strane, a sa druge strane, dobio sam praktičnu potvrdu o tome, da je nakon određenih kvalitativnih transformacija čoveka, praktično sve to, što istočna učenja smatraju višim dostignućima, na raspolaganju praktično svakom čoveku. I ono što je najzanimljivije, jeste činjenica, da za to, da bi to bilo na raspolaganju svakom čoveku, nije potreban visok stepen duhovnog razvoja, već određene osobine genetike konkretnog čoveka. I sve ove manifestacije, koje su u istočnim učenjima predstavljene kao manifestacija najvišeg duhovnog razvoja, odnose se samo na genetske osobine čoveka umesto na njegov nivo duhovne razvijenosti. Posle toga, kada je kroz moj preobražaj prošlo dosta ljudi, video sam, da prisustvo ovih novih, stvorenih od mene kvaliteta, nije promenilo njihov duhovni nivo, već je ponekad dovodilo do toga, da dobivši takav poklon čovek, počinje da ide čak evoluciono na dole, jer nije mogao valjano da iskoristi taj moj poklon i počinjao je da deluje i da koristi ovaj poklon ne za to, za šta je bio namenjen. Video sam ljude koji prolaze kroz ovu evolucionu transformaciju, koji nisu mogli ni pravilno da shvate šta se dešava, iako sam im davao kompletno objašnjenje da bi razumeli šta je to i „sa čime se jede.“ Davao sam ljudima sredstva i pravila za korišćenje ovog alata, i šta da rade i šta ne treba da rade. Ljudi su slušali, a onda radili na svoj način, smatrajući da znaju bolje od mene šta treba. Umesto da koriste nove mogućnosti, da ih razviju i trude se da razviju nove kvalitete, da bi postigli razumevanje i prosvetljeno znanje, mnogi od njih su pristupali „Velikim “ Istočnim učenjima, pod pretpostavkom da će pronaći pravo razumevanje tamo, a ne iz usta nepoznatog Nikolaja Levašova. Uprkos činjenici da sam ja bio taj koji im je dao te nove karakteristike i mogućnosti, oni nisu smatrali da je neophodno da slušaju moja objašnjenja kako, zašto i za šta trebaju da koriste taj poklon. U svakom slučaju, većina koja je prošla kroz moju transformaciju, nije pratila moje preporuke o tome kako da koriste nove mogućnosti. Većina je verovala, da je ono što oni misle ispravno, ispravnije od onoga što sam im govorio. Nisu imali čak ni ideju o tome da oni nisu dovoljno pametni da urade i naprave kvalitativnu transformaciju, kakvu sam im ja uradio. Uvek sam bio zapanjen slepim obožavanjem koje je nametnuto preko medija ili kroz „javno mnjenje“. Vrlo malo je bilo onih koji ne „slušaju“ javno mnjenje, već suštinu onoga što je rečeno. Ako o vama ne govore u medijima, ako javno mnjenje ne govori o vama, ako nemate „naučni“ stepen – vaše mišljenje ne zanima nikoga, čak i ako radite nešto što niko nije uradio, i ako možete da objasnite ono što niko nikada nije objasnio. I ne pišem ovo iz ogorčenja, jer ja se i dalje krećem po izabranom putu, i meni lično, kako kažu, „nije ni toplo, ni hladno“ zbog toga, da li ljudi slušaju moje preporuke ili ne, da li pravilno koriste moj poklon ili ne (negativna primena ga blokira automatski). Žao mi je i tužan sam zbog činjenice da ljudi, dobivši u svoje „ruke“ nove kvalitete i sposobnosti, nikuda dalje ne idu i stoje u mestu, umesto da napreduje krupnim koracima!

Što se tiče „velikih“ Istočnih Učenja, mogu da kažem sledeće. Mnogo kasnije, morao sam da se suočim sa ženom (neću dati njeno ime, jer to nije lično), koja je nosila i još uvek nosi Mahatma titulu. Dakle, sa njom se srela jedna od mojih učenica, koja joj je rekla da sam joj transformisao mozak, suštine tela, itd. Kada me je kontaktirala, nju je zanimalo samo jedno – da li mogu da napravim takvu transformaciju za nju?! Razgovarali smo nekoliko puta telefonom i nisam čuo od nje razloge zašto sam trebao da joj uradim takvu transformaciju. Ništa, osim što je i sama veoma želela da prođe kroz nju. Ali to se desilo tada, kada se ja nisam više „trudio“ da radim tu transformaciju svakome. Ona je u više navrata tražila pomoć u lečenju nekih ljudi, i sa njene strane sam video samo potrošački pristup, zbog čega su mi se uvek gadili ljudi. Tokom naših razgovora, pokrenuo sam pitanje da li ona zna odakle su došlo indusima vedska znanja? Na to pitanje odgovorila je da su to znanje doneli indusima beli učitelji koji su došli sa severa, iza Himalaja. Žena Mahatma je znala da su indusima Vede bile date, i da nisu delo indusa. Ona je to znala, kao što znaju i čega su svesni svi Mahatmi, i to ne samo oni koji su u Indiji. Ali znajući to, oni su ipak nastavljali da obmanjuju svet pričajući da je to njihovo učenje. Ali to nije sve. Čak sam je pitao o tome, šta ona misli, šta učitelj treba da radi, kada dolazi u vrtić, da li počinje da uči decu koja ne znaju da čitaju i pišu, teoriju kvantne fizike ili uči decu abecedu i gramatiku jezika za početak?! Mislim da nema potrebe da objašnjavam koji mi je dala odgovor. Onda sam je pitao o tome, na osnovu čega su indijci-deca, primali osnove vedskog znanja od belih učitelja, prenosili znanje iskrivljeno, pripisilali ih sebi, i onda … ih davali svetu kao Velika Duhovna Učenja indusa?! Kako možemo govoriti o Velikom i Svetlom, ako to „veliko“ i „svetlo“ leži na lažima i obmanama, i da je predstavljeno principom „gluvih telefona“? Nikakav odgovor na ovo pitanje nisam dobio, a bilo koji razvijen čovek, pogotovo Mahatma, dužan je da bude iskren čovek na prvom mestu. Ali, u široko rasprostranjenim „velikim“ Istočnim učenjima niko ne pominje, otkuda su ta učenja njima stigla. Naravno, možda nisu znali, ali znaju i ćute, oni ne žele da izgube status „velikih učitelja“, koji su, štaviše, iskrivili ono što su dobili. I takav položaj lopova, iako razumljiv, označava potpuno neslaganje između onoga o čemu pričaju i o čemu propovedaju i šta rade. I zapamtite, to se dešava na nivou Mahatma – viših duhovnih jerarha Indije …

Podrži održavanje sajta. Paypal.

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove. Besplatno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s