Kako je ustrojen Veliki Univerzum

Pišu: Dmitrij Bajda i Elena Ljubimova, prevod Dušan Mitrović

„Da bi se razumela Priroda, ne treba izmišljati zakone za nju, već treba znati zakone same prirode…“

Naša realnost je veoma zanimljiva stvar. U njoj se stalno dešavaju mnogi procesi, ozbiljna nauka koja može veoma brzo da radikalno promeni naš život. Nikolaj Viktorovič Levašov u svojim revolucionarnim knjigama je naveo mnoge stvarne prirodne procese i dao nam je osnovne informacije o njima, tj. dao je, kako on kaže, „azbuku i gramatiku novih znanja“. To je sasvim dovoljno za nas da ponovo počnemo ozbiljno da proučavamo prirodu i budemo u stanju da uvedemo red na našoj lepoj planeti.

U cilju da pomognemo iskrenim naučnicima što je pre moguće moraju da razumeju „abecedu i gramatiku novih znanja“. Mi smo u svoje vreme počeli sa Internet-Konferencijom u seriji „Nova nauka Nikole Levašova“. Na svakoj Konferenciji smo pokušali da pripremimo članak na izabranu temu, da bi na Mreži ostao tekst kopije Konferencije, koja bi mogla da pomogne zainteresovanim da brzo počnu da razumevaju novu paradigmu, i sasvim moguće, da urade ozbiljna istraživanja, koja, sasvim je moguće, mogu da pomognu opstanku naše civilizacije.

Bez tih znanja zemaljska civilizacija će propasti, čak se ne rodivši, jer savremena „nauka“ nema pojma o tome šta zapravo predstavlja Univerzum i uopšte priroda u celini. Čak ni Veliki Univerzum – a ni samo naš, mali, u kome živimo! Ni jedan od dobro zbunjujućih, ali i dalje naivnih teorija, izmišljenih „naučnicima“ bez povezivanja na realnost, ni blizu ne odgovara stvarnosti, koja je već četvrt veka opisana u knjigama akademika N.V. Levašova „Poslednje obraćanje Čovečanstvu“ i „Nehomogeni Univerzum“.

Prava struktura Univerzuma, nije samo mnogo redova veličine složenija od one koju danas pišu „naučnici“, već je i zanimljivija i grandioznija. A znanje ovih informacija je neophodno Čovečanstvu za dug i plodan život tokom milijardi godina. U ovom poglavlju mi ćemo pokušati da ukratkopredstavimo podatke o pogledu na univerzum, koji je predložio svetu Nikolaj Levašov.

Nova nauka nije moguća bez novih termina, i Nikolaj Viktorovič Levašov je to odlično razumeo. Međutim, on je pokušao da napiše za nas svoj Bukvar – azbuku i gramatiku svoje „teorije o svemu“ – tako da se maksimalno koriste već poznati nam naučni termini, čak i ako njihovo značenje nije u potpunosti u skladu sa onim čemu su nas učili. U isto vreme, on je morao da primeni jedan novi termin – „mernost“ (dimenzionalnost), koji odražava određeni skup kvalitativnih karakteristika objekta ili oblasti prostora.

Za nas je ovaj termin je već poznat, ali ima kod nas sasvim drugačiji sadržaj. Termin „dimenzionalnost“ sada nema nikakav fizički smisao. Sama reč „dimenzionalnost“ koristi se danas da označi „trodimenzionalnost“ našeg prostora. Opet, bez ikakvog objašnjenja toga šta se podrazumeva pod terminom „trodimenzionalnost“. A pod njim se ništa ne podrazumeva. Apsolutno!

Naša nauka nigde ne koristi termin „dimenzionalnost“. A „trodimenzionalnost“ se pojavila kod nas zato, jer dbismo pronašli mesto položaja statičke tačke u prostoru potrebne su tri koordinate – dužina, širina i visine ili ugao mesta, azimuta i daljine. Evo ove tri dimenzije postepeno su se pretvorile u „trodimenzionalnost“, nemajući trenutno nikakav fizički smisao. Za toga, da bi imali koordinate tačke u dinamici, dodaje se četvrta „dimenzija“ – vreme. Pri tome, neki naučnici počinju da govore o „četvorodimenzionalnom“ prostoru. Međutim, ovde treba imati na umu da vreme u prirodi ne postoji! U prirodi postoje samo procesi: proces toka vode u reci, proces okretanja planete oko svoje ose i ostali. A tog procesa „toka vremena“ u prirodi nema! Termin „vreme“ ljudi su odavno izmislili zbog svoje udobnosti, i to je apsolutno tačno. Sada je ostalo da naučimo da pravilno koristimo ovaj termin…

Nikolaj Levašov pod terminom „dimenzionalnost“ podrazumeva nešto sasvim drugo: to je određen skup kvalitativnih karakteristika. Da bi detaljno opisao sadržinu ovog izraza, smatrao ga je neprikladnim u početnoj fazi upoznavanja sa novom paradigmom, kako ne bi komplikovao razumevanje predstavljenog materijala. Dakle, detaljno razumevanje „dimenzionalnosti“ treba sprovesti već na novoj fundamentalnoj nauci na osnovu novih znanja. To je apsolutno normalna situacija za nauku, i ne moramo se toga plašiti..

NAŠE PROSTRANSTVO-UNIVERZUM. METAVASELJENA

Nikolaj Levašov je definisao i dokazao da je Univerzum – neheterogen, u njemu postoji veliki broj oblasti sa različitim parametrima, koji su se pojavili kao rezultat mnoštva eksplozija različite snage i razmera, o kojima će biti rečeno u nastavku. Tokom vremena, prostranstvo se podelilo po dimezionalnosti ili kako kažu u nauci, došlo je do kvantovanja prostora podimenzionalnosti (drugim rečima, po zbiru određenih kvalitativnih karakteristika).

Ilustrovati ovaj proces moguće je poznatim iz školske hemije o mešanju tečnosti sa različitim gustinama. Ako u posudu sipate nekoliko ne mešajućih međusobno tečnosti sa različitom gustinom, kroz kratko vreme tečnosti će biti podeljene (kvantizovane) i zuzeće svaka svoje mesto, u skladu sa svojom secifičnom težinom (gustinom). Pri tome tečnosti imaju još mnogo drugih različitih parametara, ali nas oni u ovom trenutku ne interesuju, tako da se koncentrišemo samo na gustinu i kvantizaciju tečnosti po gustini, odbacujući ostale parametre tečnosti kao nepotrebne.

sto čini i Nikolaj Levašov pri objašnjavanju kvantovanja prostora po dimenzionalnosti. Neheterogenost prostora se vremenom kvantizuje i uslovno rečeno, raspoređuje po „slojevima“, u skladu sa svojim parametrima. Istovremeno, baš kao iu slučaju tečnostima, mi sada ne razmatramo mnoštvo konkretnih parametara nehomogenosti svemira, jer nam je sada važna sama činjenica kvantovanja prostora. Dakle, Nikolaj Levašov uvodi i koristi termin „kvantovanje dimenzionalnosti prostora“, privremeno odbacujući druge parametre kao nepotrebne.

Sada možemo da pređemo na „pripremu“ Kosmosa.

Prostor je zasićen beskonačnim brojem prvomaterija (nauka ih naziva sve skupa „tamna materija“). Neke prvomaterije mogu da komuniciraju sa drugim prvomaterijama, neke – ne. One prvomaterije, koje ne komuniciraju između sebe, u stvari ne postoje jedni za druge, tj. čak i prožimajući jedna druge, one nemaju nikakvog uticaja i potpuno su nevidljive međusobno. Ali se dešava, da obično ne međudejstvujuće između prvomaterije padaju u takve zone prostora (neheterogenosti, distorzije), koje poseduju druge kvalitativne parametre. I u tim uslovima prvomaterije počinju aktivno da komuniciraju između sebe, spajajući se u tzv. „hibridne materije“.

Naš Univerzum ili kako ga je nazvao Nikolaj Levašov, „prostor-univerzum“, sadrži fizički gustu materiju (hibridnu materiju), obrazovanu perimarnim materijama, koje su dobile mogućnost da međudejstvuju u okviru naše Vaseljene. Ova mogućnost se pojavila zato što u tom obimu prostranstva postoji nehomogenost (zakrivljenost), u kojem su se svojstva prostora promenila toliko da omogućavaju međudejstvo sedam „naših“ prvomaterija.

Na slici je šematski prikazan fragment metavaseljene, u kojem je, kada je i=7, prikazan naš univerzum. Parametar i – je broj prvomaterija, koje formiraju hibridnu fizički gustu – materiju tog univerzuma. Na slici je prikazan naš prostor-univerzum (u sredini) i 2 najbliža univerzuma – odozgo i odozdo.

Pri tome treba shvatiti, da su crteži Nikole Viktoroviča – šematski namenjene za bolje razumevanje materijala. U stvarnosti, ovi „slojevi“ sigurno imaju najčudnije oblike. Sva fizički gusta materija u našem prostoru-univerzumu formirana je od sedam prvomaterija, koje su se spajale u nekoliko hibridnih terija (više o tome videti knjizi N.V. Levašova „Poslednje obraćanje Čovečanstvu“).

„Nad“ našim prostorom-vaseljenom, „paralelno“ se nalazi drugi prostor, u kojem je sva fizički gusta materija formirana od osam prvomaterija. Odnosno taj prostor-univerzum se nalazi u drugoj neheterogenosti sa drugim svojstvima.

A „pod“ našim prostorom „paralelno“ se nalazi vaseljena, čija je sva fizički gusta materija formirana šest prvomaterija. Ovaj prostor-univerzum je postavljen u svojoj neheterogenosti, imajući druge kvalitativne karakteristike – drugu dimenzionalnost.

Takvu celinu prostora-univerzuma, koji se nalaze u zonama, kvantovanim po dimenzionalnosti, odnosno razdeljenih, u skladu sa nekim kvalitativnim karakteristikama, Nikolaj Levašov je nazvao Metavseljenom, koja predstavlja zatvoren, uravnotežen unutar sebe sistem.

Pri tome u Metavaseljeni se dešava takav zanimljiv proces kao što je deformacija (smanjenje) dimenzionalnosti. U čemu se ona sastoji i čemu vodi? Da bi razumeli ovo, potrebno je razmotriti pojam „matričnog prostora“, koji predstavlja prostor sa stalno promenljivom dimenzionalnošću, to jest, sa stalno promenljivim kvalitativnim karakteristikama. S obzirom da je dimenzionalnost matričnog prostora, u kojem se oblikuju prostranstva vaseljne, nehomogena u različitim pravcima, nastaju uslovi za postepeno stvaranje dimenzionalnosti svakog prostora svemira, različitog u različitim pravcima.

Kao rezultat toga, prostor-univerzumi formiraju zatvoreni uravnotežen sistem, u kojem se jedan prostor-univerzum, po meri smanjenja dimenzionalnosti (deformacije), pomerau drugi prostor-univerzum. U zonama gde smanjenje dimenzionalnosti postaje kritično za sve prostore-univerzume, oni se spajaju u jednu celinu. Našu Metavasljenu, prema teoriji Nikolaja Viktoroviča, čine devet prvomaterija.

Na slici je dat šematski prikaz naše Metavaseljene. Ovde je 1 – granica Metavaseljne. 2 – prostori-univerzumi, obrazovani različitim kombinacijama prvomaterija iz tih devet, koje međudejstvuju jedna sa drugima u toj neheterogenosti. Jedan od tih lukovag šematski prikazuje naš prostor-univerzum, formiran od 7 primarnih materija. U ovom prostor-univerzumu je i naša planeta – Midgard-zemlja. Najveći broj prostor-univerzuma, koja može nastati iz različitih kombinacija 9 prvomaterija je 459.

Podrži održavanje sajta. Paypal.