Duhovnost, Dušan Mitrović

Šta utiče na slabljenje psi polja? Kako deluje alkohol?


Piše: Dušan Mitrović

A sada ćemo razmotriti druge situacije koje dovode do uništenja ili slabljenja zaštitnog psi-polja čoveka. Jedna od najzanimljivijih pojava te vrste je uticaj alkohola na telo čoveka i njegovog zaštitnog psi-polja. Naravno, tu si ostali uticaji poput narkomanije, sekti, muzike, farmacije, promena strukture prostora klimatskim I geofizički oružjima, kao vrlo važan uticaj ističe se pomodarstvo koje jako dugo ima upravo tu ulogu. Teško je sada nabrojati sve, ali bukvalno ne postoji sfera preko koje se ne utiče na slabljenje psi polja čoveka.

Medicina već 300 godina dijagnostikuje alkohol kao narkotički, neurotropički i protoplazmatički otrov, to jest otrov, koji deluje na nervni sistem, i na sve ljudske organe, uništavajući njihovu strukturu na ćelijskom i molekularnom nivou. Kao posledica akoholizma, kiseonik prestaje da stiže u moždane ćelije, počinje hipoksija, odnosno nedostatak kiseonika u tkivu (nedostatak kiseonika). Tu hipoksiju zapravo i doživljavaju ljudi koji su navodno bezopasni u alkoholisanom stanju. I to dovodi do „ukočenosti“, a potom i odumiranja delova mozga.
Sve to doživljavaju oni koji piju alkohol kao „slobodu“ od spoljašnjeg sveta, slično euforiji puštenog iz zatvora. U stvari, samo deo mozga veštački isključuje iz percepcije
često „neprijatne“ informacije.

Photo by Charlotte May on Pexels.com

Ovo hipoksija je simulator slobode, osećanja koje se javlja u svesti ljudi pod uticajem
alkohola. Ali taj osećaj slobode – nije sloboda, već opasna iluzija. Misleći na taj način da se „oslobodio“ od okruženja i od problema, pijanac nastavlja da bude okružen istim ljudima i okolnostma, a prestaje da bude svestan svojih postupaka i misli. Imajmo na umu, da „san“, koji dolazi kao rezultat snažnog opijanja, nije san u normalnom fiziološkom smislu. To je – gubitak svesti usled neurohemijskih poremećaja izazvanih alkoholnom hipoksijom mozga – alkoholna koma. Drugim rečima, tokom gladi za kiseonikom budan organizam ne može da diše, i kako bi se olakšalo disanje (da čovek ne bi umro), postoji odbrambena reakcija – „san“ kako bi se smanjila brzina metabolizma u njemu. Na taj način, alkohol je nevidljivo, ali i veoma moćno oružje, u cilju oduzimanja razuma čoveku. A ako pije ceo narod, skoro kao naš i biva doveden u ambis pijanstva, to znači – da se lišavaju razuma i svi ljudi, i da se od inteligentnih, kreativnih, mislećih, sa naprednim ciljevima, stvara dvonogo robsko stado …
Alkohol uvek ima vrlo negativan uticaj na ljudsko telo i njegovo zaštitno biopolje. Princip dejstva je vrlo jednostavan i poznat stotinama godina. Jednostavnost proizvodnje i veoma niska cena čine alkohol osnovnim oružjem za masovno uništenje svetske populacije. Uz to alkohol ima pecifičnu prirodu uticaja na „tanka“ tela čoveka, odnosno, njegovu dušu.
Alkohol, odnosno, etil alkohol sadržan u njemu, ima snažnu negativnu energiju. Eterična struktura etil alkohola je veoma aktivna i jako utiče na eterično telo čoveka. To je jedan od razloga zašto je pijan čovek mnogo slabiji nego trezven čovek. Alkoholna pića imaju jednu karakteristiku koja je uzrok psihološke potrebe za alkoholom. On sadrži jednostavne šećere – glukozu i fruktozu, koji se veoma brzo apsorbuju u krvi i proizvode talas pozitivne energije. Etil alkohol po svom uticaju na telo, je inertan. Njegova negativna struktura deluje kroz nekoliko sati, kada organizam, njegova jetra, više nije u stanju da neutrališe etil alkohol. Jetra proizvodi enzim koji razara alkohol. Činjenica je da je etil alkohol proizvod raspadanja složenih šećera, i stoga jetra proizvodi taj enzim. Ali, naravno, ne za to, da bi razlagao popijen čovekom etil alkohol.
Na taj način, nakon nekoliko sati intenzivnog rada, jetra čoveka troši sve svoje rezerve i resurse za razvoj ovog enzima. Ostatak između količine etil alkohola koje je čovek popio i one i koju telo može da razgradi, počinje da negativno utiče na eterično telo
čoveka. Pri tome, eterično telo čoveka je zasićeno negativnom energijom, što dovodi do narušavanja ravnoteže temelja suštine. I kao rezultat, dramatično se smanjuje gustina zaštitnog psi-polja čoveka. Vrlo često, ujutru, nakon pijenja alkohola, čovek se oseća mamurnim, vrlo umorno, sa vrtoglavicom, mučninom, povraćajući. Povraćanje je, uzgred, još jedna odbrambena reakcija organizma; kada jetra nije u stanju da nastavi da razgrađuje alkohol, mozak stimuliše grčeve u stomaku i crevima kako bi se izbacilo ono što je još ostalo u njemu (zahvaljujući tome, deo alkohola se izbacuje iz organizma).

Putujte preko booking.com. Klik na sliku!


Psihološki, imajući ujutru takvo stanje, čovek pamti da se nakon što je pio alkohol, osećao veoma dobro. A prirodna reakcija je da je potrebna još jedna doza alkohola … I to se ponavlja. A ako se to nastavlja aktivno i duže vreme (za različite ljude – različiti vremenski periodi), onda čovek dovodi sebe do akutnog trovanja alkoholom.
Pri tome zaštitna školjka čoveka postaje sve slabija i slabija, oko njega se okupljaju astralni vampiri, u očekivanju velikog praznika … Telo alkoholičara počinje da se brzo raspada i stari. A kada telo čoveka kao rezultat dugogodišnjeg uzimanja alkohola, nije u stanju da sasvim ragrađuje etil alkohol, njegova koncentracija u moždanim neuronima počinje da raste i dostiže kritičnu vrednost, na kojoj neuroni počinju da umiru.
U takvoj situaciji, suština čoveka prelazi na ekstremne mere – otvara strukturu neurona fizičkog mozga, pri čemu protok materije sa viših mentalnih planova počinje da probija sva tela čoveka i razgrađuje etil alkohol. Ali, pošto neuroni mozga evoluciono nisu spremni za to, počinje i uništavanje njihovih postojećih struktura – začetke mentalnih i astralnih tela.
Ovo je – krajnji stadijum, od čijih posledica organizam i suština još uvek mogu da se oporave, ali opet je to moguće najviše dva puta, ne više. Ako se to dešava često, počinje vrlo brzo uništavanje temelja mentalnog, a posle i potpuno uništenje astralnog tela suštine. Iz tog razloga, mozak alkoholičara posle smrti izgleda kao kod novorođenčeta, a ponekad čak kao kod fetusa – skoro potpuno gladak … Ovaj mozak prolazi kroz fazu obratne evolucije.
Zanimljivo je, da u momentu takvog „otvaranja“ mozak čoveka može da prima informacije sa drugih planova planeta: čovek počinje da vidi „pakao“, i razne druge, nimalo prijatne stvari. Samo u takvom stanju mozak čoveka vidi astralne životinje, koje po izgledu zaista nisu prijatne, a često su još odvratnije od samog đavola …

Photo by Oleg Magni on Pexels.com

Uzgred, o „đavolima“ … U doba dinosaurusa je bila jedna vrsta (takođe izumrla) – uspravnohodajuća, sa razvijenim prednjim troprstim udovima, vrlo sličnim rukama, takođe troprstim nogama, sa repom, sa oblikom lobanje sličnoj čovekovoj sa velikim očima i ustima nalik kljunu, a kod nekih sorti su čak bili rogovi … Zar to nije potpuna slika đavola, koji u paklu grešnike kuva u vrelom kotlu?!?
Ovaj izumrli vid dinosaurusa, paleontolozi su nazvali dizanopitek. Dakle, u stanju akutnog alkoholnog trovanja čovek vidi ove astralne životinje koje pokušavaju da potpuno unište ostatke njegovog zaštitnog psi-polja i slasno „pojedu“ njegovu energiju … Kada neko vidi sve ovo, on prirodno pokušava da se sakrije ili da odbije ove napadače „predatore“. I ako oni, koji se ne nalaze u istom stanju kao oni, posmatraju sve to neko vreme, njihove akcije, težak govor, izgleda im sve više čudno … pogotovo kada počnu da im pokazuju, da se iza nekog ugla pojavljuju ova ili ona čudovišta.
Lekari nazivaju ovo stanje „delirijum tremens“ i uzimaju u obzir sve ove vizije i halucinacije. Ali sve te „halucinacije“ su nekako veoma zanimljive: svi ljudi koji su u stanju „delirijum tremensa“ (a njih je na hiljade ili milione ljudi, ako govorimo o istoriji čovečanstva), bez obzira na starost, rasu, kulturu, verovanja i obrazovanje, videli su i vide gotovo istu stvar. To je previše da svi imaju iste „halucinacije“, zar ne?
I ako je moguće zamisliti, da je ljudima prošlih vekova, posle ispričanih im u detinjstvu bajki i propovedi sveštenika o paklu, njihova bolesna mašta dovodila njima te suštine, onda je to uzrok što ljudi danas koji ne veruju u „strašne priče“ ( a neki od njih čak ih nisu nu čuli), u stanju „delirijum tremensa“ vidi iste „demone“, koje su videli njihovi očevi i dedovi?! Naravno, ovo nije – halucinacija … Čovek u stanju „delirijum tremensa“ vidi prave suštine eteričnog i nižeastralnog nivoa Zemlje. Samo niko, nažalost, ne daje tome pravilno objašnjenje.

nastaviće se

Podrži održavanje sajta. Paypal.

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove. Besplatno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s