Budistička psihologija

Koji je osnovni metod meditacije? + besplatna e knjiga


Piše: Branislav Kovačević

RUBRIKA „BUDISTIČKA PSIHOLOGIJA“ JE REZULTAT SARADNJE SA THERAVADA BUDISTIČKOM ZAJEDNICOM U SRBIJI.

Iako su određeni fundamentalni principi u korenu svih oblika budističke meditacije, postoji velika raznolikost specifičnih tehnika koje se pri tome koriste. Ne postoji jedan osnovni način meditacije, već više njih. Evo jednog posebnog pristupa:

Prvo, meditant obraća pažnju na spoljašnje okolnosti. Korisno je imati poseban prostor ili mesto namenjeno meditaciji. Meditant nosi komotnu odeću i pobrine se da ima dovoljno svežeg vazduha u prostoriji. Zagušljiva prostorija će brzo izazvati pospanost.Što se tiče položaja, sedenje na podu ukrštenih nogu je najbolje, jer stvara osećaj stabilnosti i oslanjanja na samoga sebe, što doprinosi boljoj meditaciji. Za većinu ljudi korisno je da sednu na manje jastuče i tako kukove postave malo višlje od nivoa kolena. To olakšava da leđa budu prava i smanjuje napetost u donjem delu leđa. Sve u svemu, čitav položaj trupa treba da je prav, ali ne rigidan. Meditant pokušava da uspostavi balans između napora i opuštenosti (lak i ravnomeran ritam daha je znak da je ovo postigao). Dlanovi su u krilu, desni povrh levog, ili na kolenima. Oči su blago zatvorene (ako zapreti pospanost, moguće ih je malo otvoriti i pogled držati nefokusiranim). Ako nije moguće sedeti na ovaj način, meditant sedi na stolici, ali ako je moguće, ne naslanja se na naslon.

Photo by Pixabay on Pexels.com

Meditaciju započinje tako što posveti nekoliko trenutaka da se podseti motiva zbog kojeg meditira, tehnike koju koristi, kao i opasnosti koje ga vrebaju. Zatim sistematski pomera fokus pažnje od vrha glave do stopala, pri čemu osvesti svaki deo tela i registruje ako u njemu ima tenzije. Ako ima, prvo sekundu-dve svesno stegne taj deo tela, recimo ramena, a potom ga uz izdah opusti.Kada je završio ovo „skeniranje“ tela, sada se fokusira na unapred odabrani objekat meditacije. Ovde ćemo opisati dah kao jedan takav objekat, jer je on najpopularniji u okviru budističke meditacije: meditant sebe vežba da bude svestan osećaja pri disanju i to na mestu na telu gde mu je to najlakše. Za većinu ljudi to mesto su vrh nosa, nozdrve i deo iznad gornje usne. Druge tačke su grudni koš (osećaj pri širenju i skupljanju) ili izdizanje i spuštanje trbušnog zida. Ni na koji način se ne menja dah, već meditant nastavlja da diše prirodnim ritmom. Na taj način on je svestan svakog udaha i izdaha u trenutku dok se događaju.Kao pomoć u održavanju pažnje na dah, moguće je u sebi recitovati neku vrstu mantre od dva sloga. Najčešće među budistima je to Bud-dho, pali naziv za Budu. No, sasvim je prikladno i u sebi izgovarati „udah“ i „izdah“ ili skraćeno „u“ i „iz“.

Preuzmi e knjigu. Klik na sliku! Besplatno! (Nema virusa i reklama)

Drugi metod da se održi veza između pažnje i daha jeste brojanje daha. Postoje različite sheme brojanja, ali je najjednostavnije udah i izdah uzeti kao jedan ciklus i odbrojati 10 takvih ciklusa. Kada stignemo do 10, krećemo unazad do 1. Ako se usput zabrojimo, ništa strašno, krenemo opet od početka.Koju god tehniku da odaberemo, um će lutati. Baš kao i kod učenja sviranja na instrumentu ili učenja jezika, meditant mora biti strpljiv i posvećen. Isto tako, neophodno mu je poverenje da je na duge staze meditacija vredna njegovog truda i vremena. Malo pomalo, kako se redovno vežbanje nastavlja, um će početi da se smiruje i fokusira.

Putujte preko booking.com. Klik na sliku!

Podrži održavanje sajta. Paypal.

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove. Besplatno.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s