Piše: Dušan Mitrović
U jednom trenutku drevne prošlosti Svetli su odlučili da zvanično proglase sistem Jarilo delom civilizacije Svetlih. Zračenja Jarila nisu štetila Svetlima, pa su se na površini Deje pojavili gradovi i posedi koji su sakrili izviđački centar Svetlih sila.
Naseljavanje površine Deje u velikoj meri je pojednostavilo tajnovitost u cilju obezbeđenja takvog jednog izviđakog centra. Postavilo se pitanje šta će se dogoditi posle osamnaest hiljada godina, kada sistem Jarilo napusti prostor visokih energija? Svetli bi trebalo da napuste te Zemlje, a Tamni da jurnu na njih!
Međutim, Svetli su odlučili da sistem Jarilo ne napuštaju više nikada.
Znalo se tada da će doći period ulaska sistema Jrilo u prostore niskih energija … Svetline mogu da žive na niskoenergetskim teritorijama. Svetli u tom slučaju počinju da degradiraju i da degenerišu. Bilo je potrebno osmisliti tehnologiju koja bi to sprečila.
Opšte takva tehnologija koja sprečava degradaciju Rase u slučaju života u prostoru niskih energija nije postojala bilo je potrebno da se ona tamo stvori.
Hiljade civilizacija se borilo do tada da reši to pitanje i još niko nije mogao da ga reši.
Tim pitanjem su se pozabavili krajnje ozbiljno i bilo je potrebne stotine hiljada godina i stotine generacija da bi se postigao takav grandiozan cilj.
Želeli su ne samo da nasele sistem Jarilo na 18 hiljada godina, već su želeli da pronađu način da visokoenergetski oblik života nastavi da postoji u niskoenergetskom prostoru neograničeno vreme!
Sasvim sigurno su mnoge civilizacije činile takav pokušaj, i Svetlia i Tamni, ali na kraju se ispostavilo da su svi bile podjednako daleko od uspeha. (Upravo to i jeste jedna od težnji Tamnih danas, kada pokušavaju obrnuti proces, da naprave tehnologiju koja bi omogućila da niskoenergetski oblici života nastave da obitavaju i postoje u visokoenergetskim prostorima u koje sistem Jarilo lagano ulazi.)
Kada su Svetli po prvi put dosegli periferiju visokoenergetskog prostora već tada je dosta dugo bilo poznato pravilo o podudarnosti energetskog broja Suština duše sa energetskim brojem nekog prostora. Rase koje su nastajale, razvijale se i živele u blizini granica sa niskoenergetskim teritorijama vrlo su dobro znale za to, i Svetli i Tamni takođe.
Svetli su, a pri tome se misli na najnaprednije civilizacije Svetlih, imali samo određene prostore u kojima su mogli da borave bez ikakvih posledica, a to je bio centar Univerzuma sa određenom gustinom energije, nazovimo to na primer gustinom od deset nečega, nekave energije, a mogli su da se premeste samo u region prve niže energije bez ikakvih posledica po njih. Takođe, mogli su da borave u centrima svojih galaksija gde energije omogućavaju najbrži razvoj svesti i uma. Dakle, kako centra univerzuma opada energetski broj nekog prostora, isto kao i u galaksijama, tako opada energetski broj suštine čoveka, što znači da se sa svakim udaljavanjem od centra dešava usporeniji razvoj, a još dalje u niskoenergetskim prostorima dolazi do degradacije. I to je bio problem koji se morao rešiti. U sistemu Jarilo, na naseljenim planetama, ljudima je bilo potrebno omogućiti da borave na tim planetama u prostoru univerzuma sa niskim energijama, a da istovremeno te planete ne padnu pod taj uticaj. Odnosno, da se na samim planetama omoguće visokoenergetski uslovi koji omogućavaju nesmetan razvoj.
Tamnih prostora je oduvek puno i to su ti niskoenergetski prostori univerzuma. Tamni su pokušali i niže i više prostore i mogli su mnogo da kažu o posledicama kršenja energetske usaglašenosti.
Podrži održavanje sajta. Paypal.
Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove.
Vaše mesto duhovnosti 