Ego i magija –sedmi deo

Piše: Dušan Mitrović

Od magije smo malo prešli i na ovu temu, ali je svakako interesantno i to čuti,a povezano je sa istim tim poznavanjem prirodnih procesa i njihovim upravljanjem na visokom duhovnom nivou.

Postoji pretpostavka o različitom stanju tih posvećenih ljudi. Oni koji su pronikli u tanki svet na neveliku dubinu, dobijali su status MIMA HRAMA. To su, da tako kažemo, amateri, početnici. A oni koji su ulazli u tanak svet dublje dobijali su status MIMA BOGA, na primer još su postojali MIMA JAR, MIMA MARE ili veoma retko, MIMA RODA. Konačno, najviše stanje duboko posvećenog u tanak svet, izražavao se rečima HARAON kao skraćenica reči IZ JARA ON. HARAON, kako sada to razumemo, znači POSLANIK OD JARA.

Mogu da se urade istraživanja posmrtnih maski portreta mnogih hrišćanskih svetaca, da bi se utvrdio stepen njihovog prodiranja u tanak svet. Konačno, treće, može da se nastavi razmatranje mumija faraona za određivanje da li su svi oni bili HARAONI. A sasvim se prirodno nameće zaključak da je naziv FARAON došao iz izvornog naziva HARAON koji je identičan nazivu JARAON, a sve zavisi od toga kako se čita. Dakle, oni koje danas poznajemo kao FARAONE, bili su poslanici JARA, odnosno sunca, i najpravilnije bi bilo reći da su se zvaki JARAONI.

Takođe, potvrđena je i druga pretpostavka, a to je o privremenom stanju tela onih ljudi, koji su posle smrti pali u stanje hibernacije. Čovek u životu ima telo, koje se na sakralnom jeziku zove MASKA JARA. Kada čovek umre, njegovo telo – to je MASKA MARE. A ako on pada u anabiozu, odnosno hibernaciju– to je onda MASKA RODA. Ali, vrlo je neodređena MASKA MAKAŽI. Može se samo pretpostaviti da je to neko stanje u obliku sfere, makoida, kao manifestacija tela tankog sveta. Tako postepeno dolazimo razumevanje izraza tankog sveta, koje nam prenose reči i natpisi naših predaka. Isto tako, mada arheolozi i istoričari ne ulaze u to, figurine nalažene u Vinči i Lepenskom viru, mogu zapravo biti predstave onih ljudi koji su imali dostignut neki od nivoa duhovnog razvoja. Zapravo, umesto lica pravljen je izraz maske koja je to označavala, a mnogi te maske danas posmatraju kao predstave nekih neljudskih entiteta.

Drevni magovi, u zavisnosti od nivoa svog razvoja su imali jedinstvene sposobnosti. Oni su bili ne samo oni koji ulaze u tanak svet, već su bili u stanju da upravljaju sopstvenim procesima tranzicije u hibernaciju i izlaska iz nje. Dok je za obične ljude – to danas tajna iza sedam pečata.

Navešćemo jedan primer, koji je dosta poznat među onima koji prate ove teme.

Pre sedamdesetak godina bio je u Burjati neki lama Itigelov sa stavovima budističke crkve, i on je rekao da će on otići i da će se za sedamdesetak godina probuditi. Tako se i desilo. On se probudio i sa njime je bilo moguće komunicirati telepatski. On ništa nije govorio, ali je njegovo telo očuvano kao kod živog čoveka. Između ostalog, kada se on vratio, vratio se na vedski praznik i telo mu se znojilo. Mrtvac, a telo mu se znoji. On je u tom položaju bio sve te godine, nije mogao da mrdne, ali je mogao telepatski da komunicira. Odgovarao je razumno i veoma sadržajno na postavljana pitanja. Svest mu je bila u celosti očuvana.

To govori o tome da su naši preci znali kako da se dođe u stanje anabioze, odnosno hibernacije.

To je, inače, dobro izučeno kod životinja. Pri tome se dešava spuštanje temperature tela, čak ispod 30 stepeni, ponegde i ispod 20, što se sada radi prilikom operacije srca,

Kada se pacijenti veštački uvode u stanje anabioze, srce kuca izuzetno retko i na njemu je lako raditi. Učestalost disanja se smanjuje taman toliko da kada bismo morali da se uverimo da diše da se onda mora prineti ogledal. I to je stanje kada procesi u organizmu teku izuzetno sporo.

Kod vodozemaca i gmizavaca, pri hlađenju tela, njihove vitalne aktivnosti usporavaju desetine, stotine i hiljade puta bez bilo kakve štete za te životinje. Štaviše, neki vodozemci, kao što su žabe, mogu potpuno da se zamrznu, da se pretvore u ledenu statuu, a zatim, da zagrevajući se pod uticajem sunčeve svetlosti postepeno vraćaju na normalan nivo aktivnosti. U ovom zamrznutom stanju, one mogu biti stotine godina, samo za te stotine godina zaustavljen je razvoj njihovog organizma. U ovom zamrznutom stanju životni procesi fizički gustih ćelija organizma usporavaju na desetine hiljada puta, ali se ne zaustavljavaju potpuno.

To nije smrt, koja podrazumeva potpuno otkazivanje vitalnih procesa na svim nivoima, tzv apsolutna smrt.

Istina, pri tome, dolazi do evolucionog „zamrzavanja“ ovih tela .

A kada se čovek budi, sve se vraća u normalu, temperatura se podiže, brzina kucanja srca se vraća. I u takvom stanju se može biti mnogo godina. Osnovno pitanje kod stanja anabioze je kako iz tog stanja izaći. To je najkomplikovanije. Civilizacija danas to još uvek ne zna, ali da uvede u stanje anabioze se ume, telo se hladi na određenu temperaturu. I to nije klinička smrt, već hibernacija. To je živo stanje sa retkim znakovima života.

A što se tiče svetaca, treba reći šta znači MAG. Nisu svi sveci bili i magovi, magovi su se bavili magijom. I bilo je više vrsta magije. Recimo lovačka magija, ljubavna magija, klimataska, vezana za vreme, vedska magija, zapravo su ih zvali Kolduni. Kolduni su koristili dve vrste magije, za dobro zdravlje i za SMRT. I to je bila veoma ozbiljna stvar. Kolduni su u vreme širenja hrišćanstva posebno lovljeni i ubijani. To su bili takozvani veštičji procesi. To je takozvana isceliteljska magija i danas je rasprostranjena, ali su to 90 posto uglavnom šarlatani. Sva magija se razvijala sa pozadinom prirode i prirodnih procesa, prenosila se sa kolena na koleno. To su bila vrlo duboka znanja, i danas ih verovatno niko nema. Postavlja se pitanje da li postoje takvi ljudi u današnje vreme? Da li je moguće da se neko od njih danas probudio? A takav slučaj se desio. Njega su na početku nazivali Jaromir, iako se on odazivao na ime Rodamir. Njega su našli sasvim slučajno 2008 godine, pri izgradnji kuće na granici izmedju Iraka i Irana. To je planinsko mesto. Tamo niko ne živi. I tu su sasvim slučajno iskopali prilikom iskopa temelja šupljinu i tamo naišli na nekoliko sarkofaga. Pored sarkofaga su bile knjige, veliki svitak sa natpisima, i sarkofazi su bili na nejasnom pismu. Čudinov je pozvan i on je identifikovao natpise koji su bili na pismu vedske civilizacije i pročitao ime Rodamir. On je ležao kao da je zaspao, a imao je samo veliku bradu i dugu kosu. Njegov izgled je bio identičan običnom svakodnevnom belom čoveku, homo sapiensu. Utvrdio je da su natpisi ukazivali na to da je on bio žrec iz doba Rjurika. Da je zaspao za vreme Rjurika. Njemi nije bilo manje od 1150 godina. Sa Rodamirom je telepatski stupio u kontakt Levašov, uspeo je u tome i tako je saznao neke stvari jasnije, ali Čudinov o tome nikada više nije govorio, a nije ni sam Levašov. Neke informacije su pogodne za današnje stanje ljudi, a neke nisu, verovatno je smatrao da za njih još nismo spremni kao civilizacija. Posle izvesnog vremena Rodamir je počeo da hoda, da sedi, da govori. Postepeno se vraćao u normalan život. Koliko je takvih ljudi teško je reći, uglavnom se dešava se zbog neznanja, kada se takvi ljudi nađu, uglavnom ubiju. To su poznati slučajevi,moguće je da ima i nepoznatih. Možda je slučaj Gabrijelovog kovčega jedan od njih.. Ako jeste, onda je to bio izuzetno moćan MAG. Takvih slučajeva ima danas sigurno u naše vreme, sigurno nisu svi objavljeni javnosti. Određen broj takvih ljudi će se sigurno pojaviti. Postoji predanje koje kaže, da ako se pojavi najmanje četiri takva čoveka u isto vreme, da će se naši i životi drastično izmeniti i promeniti, pretpostavlja se na bolje.

Podrži održavanje sajta. Paypal.

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove.