Osnovni metod meditacije-Tiha pozornost na sadašnji trenutak

Ađan Brahmavamso, prevod Leo Pravda

RUBRIKA „BUDISTIČKA PSIHOLOGIJA“ JE REZULTAT SARADNJE SA THERAVADA BUDISTIČKOM ZAJEDNICOM U SRBIJI.

„Tišina daleko više doprinosi mudrosti i jasnoći nego mišljenje.“

U prvom delu ovog trodelnog članka, dao sam kratak pregled cilja meditacije, divnu tišinu, mirnoću i jasnoću uma koja je bremenita najdubljim od uvida. Zatim sam istakao osnovnu temu koja se provlači kao neprekinuta nit kroz čitavu meditaciju a to je otpuštanje materijalnih i mentalnih tereta. Na kraju, u prvom delu, na široko sam opisao vežbanje koje vodi do onoga što nazivam prvi stepen meditacije, a taj prvi stepen se ostvaruje kada meditator udobno boravi u sadašnjem trenutku tokom dugih, neprekintuih perioda vremena. Kao što sam napisao u prethodnom članku „Stvarnost sadašnjosti je veličanstvena i fenomenalna… Kada tu stignete već ste mnogo odradili. Otpustili ste prvi teret koji sprečava duboku meditaciju.“ No kada ste već ostvarili toliko mnogo trebalo bi da nastavite dalje u još lepšu i istinskiju tišinu uma.

Pomoći će ako razjasnim razliku između tihe pozornosti sadašnjeg trenutka i razmišljanja o njemu. Dobru sliku daje poređenje sa gledanjem teniskog meča na televiziji. Kada gledate meč primetićete da se, u stvari, simultano odigravaju dva meča: meč koji vidite na ekranu i meč koji čujete kako ga opisuje komentator. Zaista, ako Australijanac igra protiv Novozelanđanina, onda će tumačenje od australijskog ili novozelandskog komentatora verovatno biti znatno drugačija od onoga što se stvarno desilo! Tumačenje je često pristrasno. U ovom poređenju posmatranje ekrana bez tumačenja jeste tiha pozornost u meditaciji, obraćanje pažnje na tumačenje jeste razmišljanje o tome. Trebalo bi da razumete da ste daleko bliži Istini kada posmatrate bez tumačenja, kada doživljavate samo tihu pozornost sadašnjeg trenutka.

Ponekad nam se čini da znamo svet kroz unutrašnji komentar. U stvari, unutrašnji govor nema pojma o svetu! Unutrašnji govor je taj koji plete zablude koje uzrokuju patnju. Unutrašnji govor je taj koji uzrokuje da se razljutimo na one koje činimo svojim neprijateljima. On konstruiše strah i krivicu. Stvara teskobu i depresiju. Ubedljivo gradi iluzije isto kao što vešt komentator na televiziji može da manipuliše publikom izazvajući ljutnju ili suze. Dakle, ako tražite Istinu kada meditirate trebalo bi da cenite tihu pozornost, smatrajući je značajnijom nego bilo kakvu misao.

Pridavanje visoke vrednosti sopstvenim mislima jeste glavna prepreka tihoj pozornosti. Pažljivo uklanjajući značaj koji se daje mišljenju i shvatajući vrednost i istinitost tihe pozornosti je uvid koji omogućava ovaj drugi stepen – tihu pozornost sadašnjeg trenutka.

Jedan od lepih načina da se prevaziđe unutrašnji komentar je razvijanje toliko istančane pozornosti sadašnjeg trenutka da posmatrate svaki trenutak tako blizu da prosto nemate vremena da komentarišete šta se upravo dogodilo. Misao je često stav o tome šta se upravo dogodilo, npr. „To je bilo dobro“, „To je bilo odvratno“, „Šta je to bilo?“. Svi ovi komentari su o iskustvu koje je upravo promaklo. Kada primećujete ako komentarišete o iskustvu koje je upravo promaklo onda ne obraćate pažnju na iskustvo koje upravo pristiže. Bavite se starim posetiocima i zanemarujete nove posetioce koji upravo dolaze!

Možete da zamislite svoj um kao domaćina na žurci koji dočekuje goste na vratima. Ako jedan gost uđe i pozdravite ga i počnete da pričate sa njim o ovome, onome ili nečemu drugome, onda ne obavljate svoju dužnost obraćanja pažnje na novog gosta koji ulazi na vrata. Zato što gost ulazi na vrata svakog trenutka, sve što možete da uradite je da pozdravite jednog i da odmah pređete da pozdravite sledećeg. Ne možete da si priuštite da se uključite ni u najkraći razgovor sa bilo kojim gostom pošto bi to značilo da ćete propustiti onog koji sledeći ulazi. U meditaciji, sva iskustva dolaze kroz vrata naših čula u um jedno po jedno u nizu. Ako pozdravite jedno iskustvo sa pribranošću i onda uđete u razgovor sa svojim gostom onda ćete propustiti sledeće iskustvo koje ide odmah iza njega.

Kada ste savršeno u sadašnjem trenutku sa svakim iskustvom, sa svakim gostom koji ulazi u um, onda jednostavno nemate prostora za unutrašnji govor. Ne možete da brbljate sa sobom jer ste potpuno zauzeti pribranim pozdravljanjem svega što upravo pristiže u vaš um. Ovo je istančana pozornost sadašnjeg trenutka do nivoa da ona postaje tiha pozornost sadašnjosti u svakom trenutku.

Kada razvijete taj stepen unutrašnje tišine otkrivate da je to kao otpuštanje još jednog velikog tereta. To je kao da ste nosili veliki teški ranac na svojim leđima tokom četrdeset ili pedeset godina bez prestanka i tokom tog vremena ste se iscrpljujuće vukli preko mnogih milja. Sada ste našli hrabrost i mudrost da skinete taj ranac i da ga nakratko odložite na tlo. Osećate se neizmerno rasterećeni, tako lagani, tako slobodni jer više niste opterećeni teškim rancem unutrašnjeg brbljanja.

Još jedan koristan metod za razvijanje tihe pozornosti je da prepoznate prostor između misli, prostor između perioda unutrašnjeg brbljanja. Ako ste pažljivo prisutni oštrom pribranošću onda kada se jedna misao završava i pre nego druga misao počne – Eto! To je tiha pozornost! Na početku ona je tek trenutna ali prepoznavanjem prolazne tišine navikavate se na nju, a kako postajete naviknuti na nju onda tišina traje sve duže. Jednom kada je konačno otkrijete tada počinjete da uživate u njoj i zato ona raste. Ali zapamtite, tišina je stidljiva. Ako vas tišina čuje da govorite o njoj, ona smesta nestaje!

Bilo bi čudesno ako bismo svi mogli da napustimo unutrašnje brbljanje i da jednostavno boravimo u tihoj pozornosti sadašnjeg trenutka dovoljno dugo da shvatimo upravo koliko je ona divna. Tišina daleko više doprinosi mudrosti i jasnoći nego mišljenje. Kada shvatite koliko je daleko prijatnije i vrednije biti tih iznutra onda vam tišina postaje privlačnijom i značajnijom. Unutrašnja Tišina postaje ono prema čemu um teži. Um onda neprestano traži tišinu do tačke gde jedino misli ako je to zaista potrebno, samo ako to ima neku svrhu. Pošto ste na ovom stepenu shvatili da je većina našeg razmišljanja stvarno i ovako i onako besmislena, da nas nigde ne dovodi, zadajući vam samo glavobolje, rado i lako provodite više vremena u unutrašnjoj tišini.

Drugi stepen meditacije je zatim tiha pozornost sadašnjeg trenutka. Možete da provede veći deo vremena samo na razvijanju ova dva stepena jer ako ste u stanju da dođete ovako daleko onda ste zaista prešli dug put u vašoj meditaciji. U toj tihoj pozornosti „Baš Sada“ iskusićete mnogo mira, užitka i prema tome mudrosti.

Ako želite da pođete još dalje onda umesto da budete tiho pozorni bilo čega što dođe u um birate tihu pozornost sadašnjeg trenutka na samo JEDNU JEDINU STVAR. Ta JEDNA STVAR može da bude iskustvo disanja, ideja sveopšte ljubavi (Mettā), obojeni krug vizualizovan u umu (Kasina) ili nekoliko drugih, manje uobičajenih, žižnih tačaka pozornosti. Ovde ću opisati tihu pozornost sadašnjeg trenutka na dah.

Izbor da pričvrstite svoju pozornost na samo jednu stvar znači otpustiti raznolikost i pomerati se ka njenoj suprotnosti, jedinstvu. Kako um počinje da se ujedinjuje, održavajući pozornost na samo jednoj stvari, iskustvo mira, blaženstva i moći se značajno uvećava. Ovde otkrivate da je raznolikost svesti, staranje o šest različitih čula, kao da imate šest telefona na radnom stolu koji zvone u isto vreme, takav teret. Otpustite tu raznolikost dozvoljavajući da tu bude samo jedan telefon na radnom stolu, u ovom slučaju samo jedna privatna linija, to je toliko olakšanje da izaziva blaženstvo. Razumevanje da je raznolikost teret je suštinsko za to da biste bili u mogućnosti da se ustalite na dahu.

Ako ste pažljivo tokom dugih vremenskih perioda razvijali tihu pozornost na sadašnji trenutak onda ćete otkriti da je prilično lako okrenuti tu pozornost na dah i pratiti dah iz trenutka u trenutak bez prekida. To je tako zato što su dve glavne prepreke u meditaciji disanja već podčinjene. Prva od te dve prepreke je sklonost uma da odluta u prošlost ili budućnost a druga prepreka je unutrašnje brbljanje. Iz tog razloga podučavam dva preliminarna stepena pozornosti na sadašnji trenutak i tihu pozornost sadašnjeg trenutka kao čvrstu pripremu za dublju meditaciju na dah.

Često se dešava da meditatori otpočnu meditaciju na dah dok im um još skače između prošlosti i budućnosti, i dok im je pozornost potopljena unutrašnjim brbljanjem. Bez pripreme im se čini da je meditacija na dah jako teška, čak nemoguća i odustaju u razočarenju. Odustaju jer nisu počeli na pravom mestu. Nisu izveli pripremni rad pre preuzimanja daha za žižu svoje pozornosti. Sa druge strane, ako je vaš um dobro pripremljen dovršetkom prva dva stepena onda ćete videti da kada se okrenete ka dahu da ćete biti u stanju da održite svoju pozornost sa lakoćom. Ako vam je teško da održite pozornost na dah onda je to znak da ste požurili prva dva stepena. Natrag na pripremne vežbe! Pažljivo strpljenje je najbrži put.

Kada se usredsredite na dah tada se usredsređujete na iskustvo daha kako se baš sada odvija. Doživljavate „ono što vam govori šta dah radi“, bilo da li ulazi ili izlazi ili je negde između. Neki učitelji kažu da posmatrate dah na vrhu nosa [nozdrvama], neki kažu da posmatrate [pomeranje] abdomena a neki kažu da [pozornost] pomerate sad ovamo sad onamo. Kroz iskustvo sam otkrio da nije bitno gde posmatrate dah. U stvari, najbolje je ni da ne locirate dah bilo gde! Ako locirate dah na vrhu nosa onda je to postaje pozornost nosa a ne pozornost daha. A ako ga locirate u abdomenu onda to postaje pozornost abdomena. Jednostavno se odmah sad zapitajte „Da li udišem ili izdišem?“. Kako znate? Eto! To iskustvo koje vam govori šta radi dah jeste na šta se usredsređujete u meditaciji na dah. Otpustite brigu o tome gde je iskustvo locirano, jednostavno se usredsredite na samo iskustvo.

Uobičajena smetnja na ovom stepenu je sklonost da se kontroliše disanje što disanje čini neugodnim. Da bi se prevazišla ova smetnja zamislite da ste putnik u kolima koji posmatra kroz prozor na svoj dah, vi niste niti vozač, niti „vozač na zadnjem sedištu“, dakle prestanite da izdajete naređenja, otpustite to i uživajete u vožnji. Neka dah diše dok vi gledate bez uplitanja.

Kada znate da dah ulazi, ili da dah izlazi, tokom recimo stotinu dahova za redom, ne propustivši ni jedan, onda ste postigli ono što nazivam treći stepen meditacije, postojanu pozornost na disanje. Ovaj stepen je još spokojniji i prijatniji nego prethodni. Da bi ste pošli dublje sada stremite ka potpunoj održanoj pozornosti na dah.

Ovaj četvrti stepen ili potpuno održana pozornost na dah se dešava kada se vaša pozornost proširi u tolikoj meri da obuhvata svaki pojedini trenutak daha. Znate udah na samom njegovom prvom trenutku kada se prva senzacija udaha pojavi. Onda posmatrate te senzacije kako se postepeno razvijaju kroz čitav tok jednog udisaja, ne propuštajući ni trenutak udaha. Kada se udah završi, znate taj trenutak, u svojem umu vidite taj poslednji pokret udaha. Onda vidite sledeći trenutak kao stanku između udaha i izdaha, a onda još mnogo više stanki sve dok izdah ne otpočne. Vidite prvi trenutak izdaha i svaku sledeću senzaciju dok izdah evoluira sve dok izdah u potpunosti ne nestane čime je njegova uloga dovršena. Sve se odigrava u tišini i samo u sadašnjem trenutku.

Doživljavate svaki deo svakog udaha i izdaha, neprekidno tokom mnogih stotina dahova u nizu. Zato se ovaj stepen naziva „POTPUNO održana pozornost na dah“. Ovaj stepen ne možete ostvariti silom, kroz držanje ili stiskanje. Ovaj stepen mirnoće ostvarujete otpuštajući sve u čitavom univerzumu, izuzev trenutnog iskustva daha koji se odvija tiho u sadašnjosti. „Vi“ ne ostvarujete ovaj stepen; um ostvaruje ovaj stepen. Um sam radi posao. Um prepoznaje ovaj stepen kao vrlo spokojno i prijatno boravljenje, ostavljen na miru sa dahom. Na ovom mestu „činitelj“, glavni deo ega, počinje da iščezava.

Na ovom stepenu meditacije otkrićete da se napredak dešava bez napora. Prosto morate da se sklonite s puta, da otpustite, i gledate kako se sve samo dešava. Um će automatski da teži ka ovom vrlo jednostavnom, spokojnom i izvrsnom jedinstvu bivanja sa samo jednom stvari, bivanja sa dahom u svakom pojedinačnom trenutku ako mu samo dozvolite. To je jedinstvo uma, jedinstvo u trenutku, jedinstvo u mirnoći.

Četvrti stepen je ono što nazivam „odskočnom daskom“ u meditaciji jer odavde se odskače u blažena stanja. Kada jednostavno održavate jedinstvo svesnosti, bez uplitanja, dah će početi da nestaje. Čini se kao da dah iščezava kako žiža uma klizi sa daha na ono što je u središtu iskustva daha to jest na veličanstveni mir, slobodu i blaženstvo.

Na ovom stepenu koristim termin „divan dah“. Um prepoznaje da je ovaj spokojan dah izvanredno lep. Neprekidno ste pozorni ovog divnog daha, trenutak za trenutkom, bez prekida u lancu iskustva. Samo ste pozorni divnog daha, bez napora, tokom dugog vremena.

Sada dozvoljavate dahu da iščezne i sve što je preostalo je „divno“. Bestelesna lepota postaje jedini objekat uma. Um sad sam preuzima svoj objekat. Sada uopšte niste svesni daha, tela, misli, zvuka ili sveta spolja. Sve čega ste pozorni je lepota, mir, blaženstvo, svetlost ili kako god da će to vaše shvatanje kasnije imenovati. Doživljavate samo lepotu, neprekidno, bez napora, tu nema „nečeg“ što je lepo. Odavno ste otpustili brbljanje, otpustili opisivanja i procenjivanja. Ovde, um je toliko miran da ne možete ništa reći.

Upravo ste iskusili prvo cvetanje blaženstva u umu. To blaženstvo će se razvijati, rasti, postati vrlo čvrsto i jako. Time ulazite u ona stanja meditacije koja se nazivaju Jhāna. Ali to je za Treći deo ove knjižice!

Podrži održavanje sajta. Paypal. Klik na sliku!

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove.