Budistička psihologija

Osnovni metod meditacije-Postojana pozornost na sadašnji trenutak


Ađan Brahmavamso, prevod Leo Pravda

RUBRIKA „BUDISTIČKA PSIHOLOGIJA“ JE REZULTAT SARADNJE SA THERAVADA BUDISTIČKOM ZAJEDNICOM U SRBIJI.

„Cilj ove meditacije je divna tišina, mirnoća i jasnoća uma“ 

Meditacija je način da se postigne otpuštanje. U meditaciji se otpušta složeni svet spolja kako bi se dosegao spokojni svet unutra. U svim tipovima misticizma, u mnogim tradicijama, to je poznato kao put ka čistom i moćnom umu. Iskustvo ovog čistog uma, razrešenog od sveta, je predivno i blaženo.

Kod meditacije često ima izvesnog napornog rada na početku no budite voljni da izdržite naporan rad znajući da će vas on povesti do doživljavanja nekih veoma lepih i smislenih stanja; biće vredni napora! Zakon je prirode da bez truda nema napretka. Bilo da je neko svetovnjak ili monah, bez truda nigde se ne stiže, ni u meditaciji niti u bilo čemu drugom.

Međutim, sâm napor nije dovoljan. Napor mora da bude vešt. Što znači usmeriti svoju energiju baš na prava mesta i održavati je tamo sve dok njen zadatak ne bude završen. Vešt napor niti vas ometa niti vas uznemirava nego stvara lepi mir duboke meditacije.

Da biste znali gde bi vaš napor trebalo da bude usmeren morate imati jasno razumevanje cilja meditacije. Cilj meditacije je divna tišina, mirnoća i jasnoća uma. Ako možete da razumete ovaj cilj onda vam mesto gde da primenite svoj trud i način da se ostvari ovaj cilj postaju vrlo jasni.

Photo by Pixabay on Pexels.com

Trud je usmeren ka otpuštanju, ka razvijanju uma koji teži ka napuštanju. Jedna od mnogih jednostavnih ali dubokih izjava Učitelja Buddhe je da „meditator čiji um teži ka napuštanju lako postiže Samādhi“. Takav meditator postiže ova stanja unutrašnjeg blaženstva gotovo automatski. Ono što Učitelj Buddha kaže jeste da je glavni uzrok za ostvarivanje duboke meditacije, za dosezanje ovih moćnih stanja, voljnost da se napusti, da se otpusti i odrekne.

Tokom meditacije ne razvijamo um koji nagomilava i koji zadržava stvari, nego razvijamo um koji je voljan da otpusti stvari, da otpusti terete. Van meditacije moramo da nosimo teret mnogih dužnosti poput mnogih teških kofera, ali unutar perioda meditacije toliko prtljaga nije neophodno. Dakle, u meditaciji, vidite koliko prtljaga možete da istovarite. Posmatrajte ove stvari kao terete, teške tegove koji vas pritiskaju. Tada ćete imati ispravan stav za otpuštanja tih stvari, slobodno ih napuštajući bez osvrtanja. Ovaj napor, ovaj stav, ovaj pokret uma koji teži ka odustajanju, jeste ono što će vas povesti u duboku meditaciju. Čak i tokom početnih stadijuma meditacije vidite da li možete da generišete energiju odricanja, voljnost da odate stvari, i malo po malo otpuštanje će se desiti. Kako odajete stvari u umu osećaćete se mnogo laganijim, neopterećenijim i slobodnijim. Na putu meditacije napuštanje se događa u stadijumima, korak po korak.

Možda ćete, ako to želite, brzo moći da prođete kroz početne stepene no budite vrlo oprezni ukoliko to učinite. Ponekad, ako prebrzo prođete kroz početne korake otkrićete da pripremni rad nije dovršen. To je kao pokušaj da se sagradi gradska kuća na vrlo slaboj i brzopletoj osnovi. Struktura se vrlo brzo podiže ali i brzo pada! Mudrije je da provedete mnogo vremena na osnovama, a takođe i na „prvom spratu“, time dobro odrađujući osnovu ojačavajući i učvršćujući ju. Onda kada produžite ka višim spratovima, blaženim stanjima meditacije, i oni bivaju stabilni i čvrsti.

Naš partner. Klik na sliku!

Na način na koji podučavam meditaciju, volim da krenem od vrlo jednostavnog stepena odricanja od prtljaga prošlosti i budućnosti. Ponekad biste mogli da pomislite kako je to tako lako uraditi, kako je to previše osnovno. Međutim, ako tome pružite potpuni trud, ne jureći unapred ka višim stepenima meditacije sve dok niste dostigli prvi cilj postojane pozornosti na sadašnji trenutak, kasnije ćete otkriti da ste zasnovali vrlo jaku osnovu na kojoj da gradite više stepene.

Napuštanje prošlosti znači da ni ne pomišljate na svoj posao, svoju porodicu, svoje obaveze, svoje odgovornosti, svoju istoriju, dobra ili loša vremena dok ste bili dete…, napuštate sva prošla iskustva pokazujući ama baš nikakvo zanimanje za njih. Tokom vremena dok meditirate postajete neko ko nema nikakvu prošlost. Ne razmišljate čak ni o tome odakle ste, gde ste se rodili, ko su vam roditelji ili kakvo vam je vaspitanje bilo. Celokupna istorija je odreknuta u meditaciji. Na ovaj način, svako ovde na povlačenju postaje ravnopravan, tek meditator. Postaje nevažno koliko ste godina već bili meditirali, da li ste iskusna osoba ili početnik. Ako odbacite svu istoriju onda smo svi ravnopravni i slobodni. Oslobađamo se od nekih od tih briga, shvatanja i misli koje nas ograničavaju i koje sprečavaju da razvijemo mir rođen iz otpuštanja. Dakle, svaki „deo“ vaše istorije konačno otpuštate, čak i istoriju onoga što vam se desilo do sada tokom ovog povlačenja, čak i sećanje na to šta vam se dogodilo maločas! Na ovaj način nećete nositi teret iz prošlosti u sadašnjost. Šta god da se upravo dogodilo, više niste za to zainteresovani i puštate da ode. Ne dozvoljavate prošlosti da odjekuje u vašem umu.

Opisujem to kao razvijanje uma poput tapacirane ćelije! Kada bilo koje iskustvo, percepcija ili misao pogode zid tapacirane ćelije, one ne odskaču ponovo, nego jednostavno utonu u postavu i tamo se i zaustavljaju. Na taj način ne dozvoljavamo prošlosti da odjekuje u našoj svesti, svakako ne prošlost jučerašnjice i svog prethodnog vremena zato što razvijamo um koji teži otpuštanju, razdavanju i rasterećenju.

Photo by Pixabay on Pexels.com

Neki ljudi imaju viđenje da ako uzmu prošlost u kontemplaciju da će nekako iz nje naučiti i rešiti njene probleme. Međutim, treba da razumete da kada gledate u prošlost neizbežno gledate kroz iskrivljena sočiva. Kako god da vam se čini da je bilo, u stvarnosti to nije bilo baš tako! Zato ljudi imaju rasprave oko toga šta se ustvari desilo, čak i pre jednog trenutka. Policiji koja istražuje saobraćajne nesreće je dobro poznato da će, iako se nesreća dogodila tek pre pola sata, dva očevica, oba potpuno iskrena, dati drugačije svedočenje. Naše pamćenje je nepouzdano. Ako razmotrite koliko je u stvari pamćenje nepouzdano onda nećete mnogo polagati na razmišljanje o prošlosti. Tada je možete otpustiti. Možete je sahraniti baš kao što sahranjujete preminulu osobu. Polažete je u mrtvački sanduk a onda sahranite, ili kremirate, i s njom je završeno, gotovo. Ne razvlačite se po prošlosti. Prestanite da na glavi nosite sanduke mrtvih trenutaka! Ako to radite onda se bremenite teškim teretima koji vam zaista ne pripadaju. Pustite svu prošlost da ode i bićete u stanju da budete slobodni u sadašnjem trenutku.

A što se budućnosti tiče – iščekivanja, strahovi, planovi i očekivanja – otpustite i njih. Buddha je jednom rekao o budućnosti: „šta god misliš da će biti, uvek će biti nešto drugačije“! Budućnost je poznata mudrima kao neizvesna, nepoznata i tako nepredvidiva. Često je čista glupost anticipirati budućnost, a uvek veliko traćenje vašeg vremena da razmišljate o budućnosti tokom meditacije.

Kada radite sa svojim umom, otkrivate da je um tako čudan. Može da izvede neke divne i neočekivane stvari. Vrlo je uobičajeno da meditatori koji imaju poteškoće, koji ne postaju vrlo spokojni, da tako sede misleći „Evo idemo opet, još jedan sat razočarenja“. Iako krenu tako da misle, očekujući neuspeh, nešto čudno se desi i dostignu vrlo spokojnu meditaciju.

Nedavno sam slušao o jednom čoveku koji je bio na svom prvom desetodnevnom povlačenju. Nakon prvog dana telo ga je toliko bolelo da je zahtevao da ide kući. Učitelj mu reče: „Ostani još jedan dan i bol će nestati, obećavam“. I tako ostane on još jedan dan, bol je postao još gori tako da je opet hteo da ide kući. Učitelj je ponovio „samo još jedan dan, bol će proći“. Ostade i treći dan i bol je postao još gori. Svakog od devet dana, uveče bi otišao kod učitelja i, u velikom bolu, tražio da ide kući a učitelj bi mu rekao, „samo još jedan dan i bol će nestati“. Svako njegovo očekivanje je bilo potpuno premašeno kada je započeo prvo jutarnje sedenje poslednjeg dana, bol je zaista nestao! Nije se vratio. Sedeo bi tako tokom dugih perioda bez ikakvog bola! Bio je zadivljen kako je čudesan ovaj um i kako može da proizvede tako neočekivane rezultate. Dakle, o budućnosti se ne zna. Može da bude čudna, čak uvrnuta, potpuno van bilo čega što očekujete. Iskustva poput ovog vam pružaju mudrost i smelost da napustite sve misli o budućnosti, a takođe i očekivanja.

Kada meditirate i razmišljate „Koliko još minuta do kraja? Koliko još dugo moram sve ovo da trpim?“ to je opet tek lutanje u budućnost. Bol bi mogao da nestane svakog časa. Sledeći trenutak bi mogao da bude taj. Prosto ne možete da očekujete šta će se desiti.

Kada ste na povlačenju, i već meditirate tokom mnogo sesija, ponekad možete pomisliti kako nijedna od meditacija nije ništa valjala. Na sledećoj meditativnoj sesiji sednete i sve postane tako spokojno i lako. Pomislite „Oho! Sad znam da meditiram!“, ali već sledeća sesija je ponovo očajna. O čemu se radi?

Najbolji sajt za putovanja!

Moj prvi učitelj meditacije mi je rekao nešto što mi je tada zvučalo prilično čudno. Rekao mi je da ne postoji takva stvar kao što je loša meditacija! Bio je u pravu. Sve meditacije koje nazivate lošima, frustrirajućima i koje ne dostižu vaša očekivanja, sve te meditacije su mesto na kojem odrađujete težak posao za svoj „platni ček“…

To je poput osobe koja u ponedeljak radi čitav dan i ne dobija novac na kraju dana. „Zašta ja ovo radim?“, pomišlja on. Radi čitav dan u utorak i još uvek ne dobija ništa. Još jedan loš dan. Čitav dan u sredu, čitav dan u četvrtak, i još uvek ništa da se pokaže za sav mukotrpan rad. To su četiri loša dana zaredom. I eto ga petak, radi baš isti posao kao i pre i na kraju dana gazda mu daje platni ček. „Oho! Što svaki dan nije dan za platu?!“

Zašto svaka meditacija ne može da bude „dan za platu“? Dakle, da li razumete poređenje? U teškim meditacijama izgrađujete svoj kredit, izgrađujete uzroke uspeha. Radeći na spokoju u teškim meditacijama izgrađujete svoju snagu, kapacitet za mir. Onda kada ima dovoljno kredita dobrih kvaliteta, um ulazi u dobru meditaciju i čini se kao da je „dan za platu“. U teškim meditacijama odrađujete posao.

Na nedavnom povlačenju koje sam održao u Sidneju, tokom intervjua, jedna gospođa mi je rekla da je bila ljuta na mene čitav dan, ali iz dva različita razloga. Tokom ranih meditacija bilo joj je teško i bila je ljuta na mene što nisam dovoljno rano pozvonio zvono da okončam meditaciju. Na kasnijim meditacijama je ušla u divno spokojno stanje i bila je ljuta na mene što sam prerano pozvonio zvono. Sve sesije su bile istog trajanja, tačno jedan sat. Prosto ne možete da budete dobar učitelj zvoneći zvono!

Eto šta se događa kada anticipirate budućnost misleći „Koliko još minuta do zvona?“. Upravo tada vi mučite sebe, tada podižete težak teret koji vas se ne tiče. Zato budite jako oprezni da ne podignete taj težak kofer: „Koliko još minuta do kraja“ ili „Šta bi sad trebalo da uradim?“. Ako je to o čemu razmišljate, onda ne obraćate pažnju na to šta se sada dešava. Ne meditirate. Promašili ste poentu i tražite nevolju.

Na ovom stepenu meditacije održavajte pozornost na sadašnji trenutak, do te mere da ne znate čak ni koji je dan ili koje je vreme. Jutro? Podne? Nemam pojma! Sve što znate je koji je trenutak – baš sad! Na ovaj način stižete na divnu monašku vremensku skalu gde samo meditirate u trenutku, bez pozornosti o tome koliko minuta je prošlo ili koliko je još preostalo, ne prisećajući se čak ni koji je dan.

Jednom, dok sam bio mladi monah u Tajlandu, stvarno sam zaboravio koja je godina! Čudesno je živeti u toj bezvremenoj oblasti, oblasti koja je tako slobodnija nego vremenom vođen svet u kojem obično moramo da živimo. U bezvremenoj oblasti doživljavate trenutak, upravo kao što su trenutak doživljavala sva mudra bića već hiljadama godina. On je oduvek bilo ovakav, a ne drugačijim. Stigli ste u stvarnost „sadašnjosti“.

Stvarnost sadašnjosti je veličanstvena i fenomenalna. Odbacivši svu prošlost i budućnost kao da oživite. Ovde ste, pozorni ste. To je prvi stepen meditacije, upravo pozornost održana samo na sadašnjost. Kada tu stignete već ste mnogo odradili. Otpustili ste prvi teret koji sprečava duboku meditaciju. Dakle uložite mnogo truda da dostignete ovaj prvi stepen sve dok ne postane snažan, čvrst i dobro zasnovan. Zatim ćemo da usavršimo pozornost sadašnjeg trenutka u drugom stepenu meditacije – tihoj pozornosti na sadašnji trenutak.

Podrži održavanje sajta. Paypal. Klik na sliku!

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s