Piše: Dušan Mitrović
Ovde dolazimo do mesta gde se može nastaviti priča o egu. Pre toga je bilo potrebno shvatiti kako nastaji Um i RazUm, odnosno svest čoveka. Iz ovoga shvatamo da su ego i njegove manifestacije zapravo samo sistemi mišljenja karakteristični za određeni nivo razvoja svesti.
Taj sistem mišljenja se formira na osnovu spoljašnjih uticaja i informacija koje dobijamo od rođenja pa na dalje. Spoljni uticaji i obim i kvalitet informacija koje se dobijaju, a u skladu sa načinom života, moralnim načelima, pravednošću i istinoljubivošću su presudni za ono što zovemo duhovni razvoj, odnosno izgradnju tankih tela duše i njihovih slojeva. Naša razmišljanja i misaone konstrukcije imaju ograničen domet, u zavisnosti od broja tih izgrađenih tela, zapravo samo do tankog već izgrađenog tela duše. Važno je razumeti kod kog nivoa razvoja svesti i duše su sujeta, odnosno ego izraženiji. Mi to vidimo i znamo iz sospstvenih iskustava. I tu se ne radi o stepenu školovanja, naučenog, onog što neko poseduje, o stilu života. Kod apsolutno svih kategorija ljudi može biti sujeta izražena ili ne. Radi se upravo o baš tom dometu naših misli i njihovih konstrukcija, odnosno dometu razuma, u zavisnosti od toga koliko je evloutivnog mesa sama duša zaradila, pa ona koja osim prvog eteričnog, koje je izuzetno važno negovati i širiti, ima i samo nižeastralno, ima izraženiju sujetu, odnosno ego.
Da bi se to izbeglo, odnosno prevazišlo, potrebni su određeni uslovi koji podrazumevaju da se izgrade novi slojevi sledećih tankih tela duše sve dok se ne izgradi potpuno novo sledeće, kada se razum širi dalje nego ranije, kada se otvaraju nova pitanja i dobijaju odgovori na mnoga prethodna.. Zapravo, pumpanje ega ili sujete tada postaje sve manje izraženo, a u nekoj završnici može biti odbačeno kao suvišno ili štetno. Čak i tada, a to jeste varka da ga nema, ego postoji..Ali, nema potrebu za svojim pumpanjem. Naravno ovo podrazumeva idealne uslove kada nema prejakih negativnih spoljnih uticaja koji će opet započeti pumpanje. I to što on postoji nije ništa strašno, jer čovek tada kada se razvije nema potrebu za njegovim rastom. Istovremeno on može biti tada čak i pokretač ili pogonsko gorivo za pozitivne akcije i delovanja. A tada ga čak nije potrebno ni kontrolisati, jer su naša razumevanja toliko otišla napred da onda ne upadamo u tu zamku. Sve u svemu, kod ljudi sa manje tankih tela duše, ego je napumpaniji, a kod onih sa više izduvaniji.
A za izgrađivanje i širenje svojih duša, kako bi se izgrađivali i zarađivali novi slojevi sledećeg tela, potrebno je živeti kao normalan, dobar, pošten i moralan čovek uz tačne i kvalitetne informacije o svetu u kome se nalazimo. Na kraju se ispostavlja da pričati o egu kao odvojenoj komponenti čoveka, a bez razumevanja koliko je to povezano sa sveukupnim napretkom čoveka ili njegovom stagnacijom na nivou razumne životinje, nema smisla. Sve je tako povezano da se ne može posmatrati odvojeno od svega drugog. I ono što jeste jako bitno, ne može se o jednoj komponeti celine raspravljati kao odvojenoj od celine.
I kada neko kaže da je ego kriv, onda on kaže da je kriv on sam, odnosno da se nije razvio na tzv „duhovnom“ nivou, odnosno da je ostao zarobljen sa samo osnovnim telima duše, odnosno da je na nivou tek razumne životinje, na kome je danas minimum polovina čovečanstva. Ego i njegove manifestacije zapravo mogu biti odraz razvoja duše i nešto po čemu bismo mogli da prepoznamo nečiji ili svoj sopstveni nivo koji je dostignut. A kriviti njega posebno nema smisla, jer to stvarno jeste prebacivanje krivice i bežanje od odgovornosti, ili ono što smo kao deca radili kada smo pred roditeljima okrivljavali brata ili sestru za neki nered koji smo baš mi sami napravili. I još jedan sveukupni zaključak bi bio, da je današnja civilizacija, a posmatrajući izraženost ega i njegove manifestacije, na veoma niskom nivou.
Podrži održavanje sajta. Paypal.
Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove.
Vaše mesto duhovnosti 