Piše: Dušan Mitrović
Nadam se da ste shvatili da je nivo razumnosti živog bića određen nivoom složenosti neuronskih mreža mozga eteričnog i astralnog tela tog bića. A nivo složenosti neuronskih mreža mozga zauzvrat je određen brojem zatvorenih horizontalnih lanaca neurona i brojem njihovih veza sa istim lancima na drugim nivoima. A porast broja horizontalnih lanaca neurona obezbeđuje količina informacija koju je dobio mozak!
Zbog toga je obim dobijenih informacija drugi neophodni uslov za pojavu razumnosti. I što pre deca počnu da dobijaju informacije iz društva roditelja, brže i uspešnije će se desiti proces sticanja razuma. Na kraju krajeva, čovek se rađa kao „razumna životinja“, a samo količina i kvalitet informacija dobijenih u detinjstvu čini ljudsko dete razumnim stvorenjem.
Od kakve je važnosti raznolikost primljenih informacija?
Kao što vidimo, uslovi neophodni za postizanje svesti nisu super-složeni. To su uobičajeni uslovi neophodni za početak tečenja određenih prirodnih procesa, koji vode živa bića do svesnosti svog postojanja u prirodi. Ti uslovi su vrlo jednostavni, logični i razumljivi!
Zaključak
Sticanje svesti kod živih bića (razumnost) je običan prirodni proces. Pokušaji različitih duhovnih učenja, religija i sekti koje su aktivno uključene u pripisivanje zasluga za pojavljivanje Života i stvaranje razuma određenim božanskim manipulacijama, nemaju osnovu.
„… Sama reč razum ne odgovara konceptu shvatanja materije, koja je stekla samosvesnost i evo zašto. Naši preci su podelili dva koncepta – UM i RAZUM! I po njihovom shvatanju, ova dva koncepta su suštinski različita jedan od drugog, iako ove dve reči imaju zajednički koren um! Materija, kada u toku razvoja shvati svoje postojanje, dobija zapravo Um! I samo kada nosioci uma dostignu prosvetljenje znanjem, samo tada se pojavljuje Ra-z-Um! Sposobnost razmišljanja još ne znači razumnost – što je zapravo stanje kada je čovek prosvetljen znanjem, poznavanjem zakona prirode, od kojih je on i rođen! .. „
Um je dakle osnova na koju se dalje sve nadograđuje potrebnom količinom i informacija i njiohovom raznolikošću, a kao rezultat toga treba da se rodi Razum… Svest o sopstvenom postojanju omogućava čoveku da unapredi sposobnost razmišljanja i stekne razumnost.
Život je mnogo složeniji od svega što možemo da zamislimo.
Naše današnje ljudsko društvo ne može se nazvati potpuno razumnim. U našem svetu, na našoj Zemlji, nema samo čovek razum. Delfini su takođe razumna stvorenja, i to mnogo razumnija nego mi sada! Oni žive u potpunoj harmoniji sa prirodom i imaju veoma visok nivo razvoja (oni i telepatski komuniciraju sa braćom po razumu iz drugih civilizacija), i sve bi bilo u redu da nema „ljudi“.
Obični ljudi postaju zveri, odnosno, „razumne životinje“. I to je vrlo dobro ilustrovano primerom humanoidnih Evropljana i Japanaca, koji besramno zadovoljavaju svoju životinjsku žeđ za krvlju, ubijajući visoko inteligentna stvorenja – delfine. Iz ovoga možemo zaključiti da je razum vrlo nežan i krhk, a njegov gubitak je mnogo lakši nego ga dobiti.
Znanje toga, da naša Svest živi na „tankim“ nivoima, omogućava nam da napravimo još jedan, osnovan, ogroman zaključak: nakon smrti fizičkog tela, koje je privremeno bilo deo Duše, naša Svest ne umire i ne nestaje, ali ostaje u istoj formi gde je bila pre smrti fizičkog tela! Odnosno, stvarni čovek (suština, duša), koji je sveukupnost, jedinstveni sistem „tankih“ tela, ne nestaje nikuda sa smrću fizičkog tela!
Zbog odbacivanja mrtvog dela Suštine – fizičkog tela – fizičke osobine duše na fizičkom nivou planete se menjaju. Kada je duša bila jedinstvena sa fizičkim telom, mi smo je videli kao fizičko telo, koje je poraslo u skladu sa njegovom genetikom. Kada se fizički gusto telo odbaci (umre), prestanemo da vidimo dušu, jer naše fizičko viđenje nije prilagođeno za obradu signala sa „tankih“ nivoa planete.
Zato mi, ne vidimo više duše mrtvih ljudi, verujući da su oni nestali potpuno i zauvek. U stvari, samo fizičko telo duše (čoveka) je mrtvo, a sve ostalo produžava da živi veoma dugo. Duše mogu da žive bez vremenskog ograničenja i one tako žive milionima godina na „suptilnim“ nivoima planete, osim ako neko namerno ne prekine taj život. I to se događa.
Inkarnacija Suština u fizička tela se periodično dešava kako bi se ubrzao razvoj Čoveka (duše, suštine), odnosno „tankih“ tela, iz kojih se ona i sastoji. Razvoj „suptilnih“ tela Duše je realan „DUHOVNI RAZVOJ“, koji može trajati beskonačno, a koji može dovesti do sticanja i savladavanja znanja, koja omogućavaju upravljanje prostorom i materijom.
Podrži održavanje sajta. Paypal.
Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove.
Vaše mesto duhovnosti 