Psihologija, Tatjana Atanasković

Donošenje odluke glavom ili srcem?


Piše: Tatjana Atanasković, psihoterapeut i socijalni radnik

Od svih tema na psihoterapijskim seansama klijenti se najviše iznenade kada počnemo da pričamo o emocionalnoj pismenosti. Zapravo, pričamo osećanjima/ emocijama i o tome koliko dobro prepoznaju šta osećaju i zašto to osećaju. Da li umeju da prepoznaju tuđa osećanja? Koja umeju a koja ne? Da li imaju doživljaj da emocije njih kontrolišu i da “donose odluke srcem a ne glavom”? 

Uvreženo je mišljenje da odluke donosimo i procenjujemo situaciju ili srcem ili glavom. Tako biramo fakultet, tako se devojke udaju, biramo posao, kupujemo stan, prekidamo prijateljstva… Još kao mali smo slušali odrasle da o tome pričaju i gledali crtaće u kojima su likovi “slušali svoje srce”. Kako onda nastaju problemi?

Photo by Alex Green on Pexels.com

Pre nego što uskočimo u diskusiju da li se mozak i srce međusobom “isključuju”, hajde da vidimo koji je problem sa tim emocijama. Bez obzira na to što smo stotinu puta čuli onu “slušaj svoje srce” mnogi od nas ne umeju zapravo da ga slušaju. Da bi znali da donesemo odluku na osnovu svojih osećanja, prvo je potrebno da ih budemo svesni. Da znamo koja su to osećanja koja imamo trenutno. I sada, dok sedite nadam se udobno- kako ste se danas osećali? Kakav vam je bio dan? Da li ste želeli da ga baš tako provedete? (Ne brinite najčešće je odgovor- NE) A ako bi dan bio onakav kakav zaista želite- kako bi ste se probudili? Sa kim? Gde? Šta bi voleli da ste radili prvih sat vremena?

Cilj vežbe nije bio da se osećate loše jer vreme ne provodite onako kako želite već da osvestite svoje želje. Kada smo svesni toga šta želimo i šta volimo- pogađate, to je deo naših osećanja i onda možemo lakše i da donesemo odluku o tome da li nešto želimo da uradimo ili ne. Koliko ćesto se zapitate u toku dana da li to što radite zaista želite? Zar to nije važno. Ne mislim na sitne zadatke u okviru radnog vremena ili kućnih obaveza, mislim na slobodno vreme ako ga imate, na vreme sa partnerom, prijateljima, desom, porodicom… i na kraju krajeva ako nemate slobodno vreme- da li je to vaš izbor.

Photo by Alex Green on Pexels.com

Ako se zbog svojih ne ispunjenih želja koje su se naređale tokom mesec dana koliko recimo sebe zapitkujete osećate frustrirano- zar to nije logično? Ako uspete da ispunite neku svoju veliku želju (uštedite novac za nešto vama vredno)- zar nije logično da ste srećni? Ako saznate da se prijatelj seli u inostrastvo i vi ste tužni- zar nije očekivano i normalno da se tako osećate?

Naš partner. Ako putujete neka to bude booking.com. Klik na sliku!

Naša osećanja su, verovali ili ne uvek logična! Možda se drugima ne čini tako jer ne znaju kako razmišljamo. Možda se i nama nekad tako čini, ali pre će biti da nismo svesni svoje logike i svog razmišljanja nego da su emocije iracionalne. Svaka emocija koju osećamo proizvod je prethodnog razmišljanja- bili mi toga svesni ili ne. Zamislite kako se osećate kada automobili zakoči blizu vas pa odskočite? Svi se uplašimo. Strah je emocija. Znači osećamo emociju straha. A kada smo stigli da razmišljamo o tome- “oh, ide auto koji bi mogao da me udari i ozbiljno povredi i umre, ovo je opasno, bolje da se sklonim ako mogu, ako ne mogu, da li to znači da ću umreti?” Pa…. u pitanju su milisekunde. Niste svesni ni procesa kada ovo čitate da raspoznajete slova i povezujete ih u reči i rečenice koje imaju smisao. Ipak se većina procesa u našem mozgu dešava brže nego što možemo da pojmimo. 

Photo by KoolShooters on Pexels.com

Dakle, nešto se desi, naš mozak promisli i eto nam emocije! To što nismo svesni kako se prsti pokreću po tastaturi dok kucamo ili kako se noge pomeraju kada hodamo ili kako mozak dolazi do tih emocija ne znači da to sve nije zasluga tog istog mozga. Iz ovoga sledi logičan zaključak da odluke koje donosimo dolaze iz iste “centrale” tj iz mozga koji se bavi i “racionalnim” i “emotivnim temama”. Zašto nam i dalje to ne zvuči stvarno?

Verovatno zato što nismo dovoljno emotivno pismeni, čak i ako znamo da prepoznamo svoja osećanja, to nam ne garantuje da ćemo se lakše nositi sa njima. Korisno je, a to se uči na kursu emocionalne pismenosti i na psihoterapiji, znati čemu nam koja emocija služi. Tek kada naučimo da ih prepoznamo, imenujemo i znamo čemu nam služe (a služe) možemo da imamo višestruke koristi od njih i možemo da ih razmatramo pri donošenju odluka….

Dakle prvi korak nije tako težak- kako se danas osećate?

Podrži održavanje sajta. Paypal. Klik na sliku!

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove.

2 mišljenja na “Donošenje odluke glavom ili srcem?”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s