Dalibor Stojšić, Duhovnost

Ne ljubav, već empatija!


Piše: Dalibor Stojšić

Čitav internet je „zatrovan“ idejama o ljubavi. Stiče se utisak da ova civilizacija neprestano voli, dok realnost daje sasvim nešto drugačije. Negde smo se zaglavili. Zaglavili smo se u emocijama zvanim ljubav.

Naša civilizacija je „otrovana“ emocijama. Verujem da vam ova moja izjava deluje grubo, s obzirom da su emocije za sve nas uvek predstavljale nešto sladunjavo, zanosno, zavodljivo, meko, pekmezasto…Mi ove emocije zovemo pozitivne emocije. Nama je pozitivno kada smo ranjivi, zaslepljeni, neracionalni, nerazumni…Nama je danas pozitivno kada nas kroz život vodi nešto, poput emocija, što nismo u stanju da kontrolišemo i ne razumemo, nešto što nas vodi kud god hoće i „baca“ po realnosti kako mu se prohte. Nama je pozitivno kada, usled emocionalnih napada, živimo avanturistički život, a da pri tome ne znamo ni kako, ni zašto, ni kuda smo krenuli. Avanturistički život u kojem je samo pitanje trenutka kada ćemo se „brečiti o beton“. A kada nam se krah dogodi, krah koji je neminovan, jer ne postupamo racionalno, mi to opet sladunjavo pravdamo izrazima: emotivna ili duševna osoba. Iskren da budem mene je strah ovih civilizacijskih ideja. Ne strah od emocija, već od čovečanstva „zatrovanog“ emocijama.

Photo by Pixabay on Pexels.com

Koliko ništa ne znamo o emocijama ili nas baš ni ne zanimaju mnogo, osim da o njima maštamo i lupamo kao otvoren prozor na promaji, govori i činjenica da postoje i druge vrste emocija, ali mi njih ili ignorišemo ili ih svrstavamo u grupu „negativne emocije“. Kako je moguće da emocija bude pozitivna ili negativna? To običan čovek ne želi da zna. On u svojoj glavi ima neku svoju podelu i uporno gubi na terenu realnosti, ne želeći ni za trenutak da zastane i barem pokuša da utvrdi šta ovde trenutno nije u redu.   

Svaki čovek je u stanju da oseti svoje emocije. Ako barem za trenutak zastane i pokuša da ih prati, utvrdiće da se emocije neprestano pojavljuju i nestaju, kao da se smenjuju. Utvrdiće da su u svojoj suštini kratkotrajne. Mada, mi ljudi imamo običaj da određenim emocijama dajemo na značaju kako bi ih što duže zadržali. I, da, to se ne odnosi samo na one „pozitivne“ emocije. Koliko puta ste u životu bili u „minus fazi“ i snažno zadržavali te emocije i ostajali dugo u tom stanju? Ima u čoveku nešto mazohističko, jer čini se da želi sam sebi da nanosi što veći bol. Možda je to trenutno i zadatak pojedinih ljudi da što jače i duže dožive određene emocije, kako bi ih iz nekog svog iskustva obradili i na kraju pustili. Da, pustiti to je važno. Pustiti da se ispolje, ali pustiti i da odu. Ne po principu nju ejdžerskog „otpuštanja“, već po principu prirode. Pustiti prirodi da postoji. To je jednostavno.

Empatija – razumevanje

Nedavno sam čuo, iz mog ugla sagledavanja, veliku glupost da je empatija kada gledate neki film i kada možete da se poistovetite sa likom iz filma i plačete! Neverovatna glupost! To nije empatija. To je igra emocijama. I empatija se danas pogrešno tumači. Za empatiju se smatra da ste sposobni da se „emotivno kidate“ na svaku emotivnu situaciju ili emociju neke druge osobe. Ovo je emotivna nezrelost, a ne empatija. Zamislite situaciju u kojoj psihoterapeut po čitav dan plače i „slini“ sa svojim klijentima, jer je empata. Sačuvaj me Bože takve vrste empatije! A i psihoterapije.

Photo by Rakicevic Nenad on Pexels.com

Empatiju nije lako definisati, ali kada bi baš morali možda bismo mogli da kažemo da je to jedna vrsta emotivnog sagledavanja ne samo emocija, već i celokupnog stanja jedne osobe. Pri tome uvek postoji racio, dakle misao. Postavljanje celokupnog sebe u odnosu na celokupnog drugog čoveka. Tu nije potrebno vaše „lično emotivno kidanje“, već potpuno racionalno, razumno osećanje. Ukoliko se histerično i plačući ne bacim na pod kada mi ispričate neko vaše bolno iskustvo, unapred se izvinjavam.  Nije mi cilj da se emotivno uznemirim, mada, mora se priznati i to, empati baš i nije lako da se potpuno „odvoji“ bez ikakvog emocionalnog „udara“ drugih. Zato, biti empata nije baš lako. Jer, biti empata nije kratkotrajno stanje, već bivanje 24/7.

Za empatiju jedni kažu da se uči, dok drugi tvrde da se sa njom rađamo. Kako god bilo, pred čovečanstvom je novi izazov da razvije empatiju i da pokuša da se spase. Da, došli smo do faze kada je neophodno da učinimo nešto kako bi spasili svoj opstanak, jer ovo što smo do sada činili nije više poželjno. Trebalo bi da nastupi neko novo doba. Rekoh, „trebalo bi“, jer od nas zavisi.  Ukoliko ne razvijemo empatiju priroda će nas ugasiti kao sveću. Puf i gotovo! I onda sve ispočetka. Mada, nije nam prvi put. Ali, kako razvijati empatiju?

Photo by Monstera on Pexels.com

U Spiritualnoj tehnologiji, kada radim sa klijentima, koristim jedan od metoda, koji se zove cirkularno procesovanje. Ovo je metod, koji se koristi kada klijent ima određenu količinu „naboja“ prema nekoj osobi. Situacija se postavi tako da se klijent uvede u stanje u kojem se poistovećuje sa osobom sa kojom je u „konfliktu“ i tada se radi čitava seansa praktično na toj drugoj osobi, a ne na samom klijentu. Šta je ovde važno? Klijent potpuno doživljava sebe kao drugu osobu. Emocije, misao, psihičku sliku, čak i telesni osećaj. Ipak, to je seansa, ali opis je poprilično sličan samoj empatiji. Sposobnost da se druga osoba oseti i razume uz pomoć četiri pomenuta elementa.

Ovako nešto treba primenjivati u realnom životu. Ne treba vam nikakva seansa da biste vežbali i razvijali empatiju. Dovoljno je da u svojoj mašti „uđete“ u  određenu osobu i pokušate da vidite i osetite sve što ta osoba trenutno doživljava, bez obzira da li je vaša trenutna informacija o toj osobi tačna ili ne. Vi na taj način vežbate, uočavate ono što  do sada niste uočavali.  Vi počinjete tada i da mislite kao ta osoba.  Važno je da doživljaj bude što življi, da predstavite sve kao da se zaista upravo događa u realnosti i da ste vi zapravo on.  Potom,  uradite isto sa životinjama, pa sa biljkama.  A na kraju i sa „neživim“ predmetima. Uzmite na primer stolicu i poistovetite se sa njom i osetite je sa sva četiri elementa: misao, emocija, psihička slika, telesni osećaj. Iznenadićete se koliko je ta stolica zapravo živa. Vežbajte i vremenom ćete steći sposobnost da  na isti način osetite ljude u životnim situacijama.  

Podrži održavanje sajta. Paypal. Klik na sliku!

Upiši svoj e mail i dobijaj najnovije tekstove.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s