Psihologija, Tijana Stojšić

Stres na poslu


Piše: Tijana Stojšić, psiholog

Izbor profesije može uticati na opšti osećaj blagostanja i sreća je baviti se poslom koji je u skladu sa našim sposobnostima i potencijalima. Ipak, gotovo da nema osobe koja u određenom momentu nije proživljavala neki oblik stresa na radnom mestu.

Uzroci stresa mogu zavisiti od pozicije na poslu, međuljudskih odnosa, vremenskih rokova, razumevanja uloge u timu i jasnoće zadatka, kao i same percepcije i apercepcije određene situacije.

Kako da bolje razumemo stres?

Reakcija koju doživljavamo u toku stresa fiziološki odgovara reakciji „fight or flight“- bori se ili beži. To znači da se u našem telu u toku stresne reakcije, dešavaju promene na neurofiziološkom nivou koje obezbeđuju telo supstancama potrebnim za borbu ili beg. Međutim, to često nije opcija, pa nam preostaje jedino da se sa problemom suočimo na socijalno prihvatljiv način. Da ne bi smo određenu situaciju doživljavali kao pretnju ponekad je potrebno usvojiti nove veštine i edukovati se u pravcu boljeg razumevanja posla.

Photo by Vera Arsic on Pexels.com

Kako bi smo bolje razumeli stres može nam biti od pomoći i sama rekonstrukcija događaja, radi boljeg razumevanja naših reakcija. Kada sagledavamo uzročnike stresa potrebno je obratiti pažnju na stimulusnu situaciju i na koji način opažamo stimulusnu situaciju. Apercepcija određene situacije znači da mi pridajemo određeni smisao stimulusu, a takođe dajemo i važnost- valorizujemo i procenjujemo koliko je situacija ugrožavajuća za nas. Apercepciju prati naša naša emocionalna telesna reakcija- uzbuđenje, ubrzani rad srca… U tom momentu stres podiže energetski nivo tela da bi ga pripremio na akciju i osoba se priprema za određenu vrstu ponašanja. Stres utiče na mentalne procese, zahtevajući prioritet za ono čime se bavi. Ovakvo razmišljanje je veoma intenzivno, fokusirano, ali i na izvestan način ograničeno. Na kraju naše ponašanje, dovodi do daljeg razvoja situacije. Adaptivno ponašanje znači da se osoba ponaša u skladu sa smislom i značenjem koje je pripisalo datoj situaciji, a težnja čoveka je da ponovo uspostavi sklad između svojih mogućnosti i zahteva spoljašnjeg sveta.

Dobar i loš stres

Možemo razlikovati dve vrste stresa u zavisnosti od toga kako se odražavaju na naše mentalno i fizičko zdravlje.

Postoji stres koji ima stimulativno dejstvo, sa pozitivnim efektima i naziva se eustres. Javlja se u situacijama u kojima se luči pojačana doza adrenalina, podstaknuta aktivnostima od kojih očekujemo uspeh. Ovakva vrsta stresa praćena je visokom motivacijom, sa doživljajem radosti, bez obzira na iscrpljenost.

Druga vrsta stresa je distres i može se definisati kao štetan, jer ometa normalno funkcionisanje osobe. Takva vrsta stresa može dovesti do razdražljivosti, iscrpljenosti, anksioznosti, pa i depresije.

Burnout

Photo by Eternal Happiness on Pexels.com

Burnout sindrom je stanje mentalne, emocionalne i fizičke ispcrpljenosti koje je prouzrokovano dugotrajnim i intenzivnim stresom. Burnout crpi energiju, umanjuje produktivnost osobe i ona ima osećaj da ne može da izađe na kraj sa zadacima koji joj se nameću. Treba razlikovati stres od burnout-a, koji podrazumeva da osoba ne vidi perspektivu da će se bilo šta na bolje promeniti. Stres najčešće izaziva anksioznost, dok burnout može voditi u depresiju. Suština ovog sindroma je u doživljaju preplavljenosti obavezama i osećaju besmisla u vezi s tim.

Prevencija stresa i sindroma izgaranja

Sindrom izgaranja i stres su znaci da u našem životu nešto pogrešno funkcioniše i da trebamo preispitati ciljeve i prioritete. Potrebno je postaviti granice i obezbediti sebi vreme za odmor, obogatiti emocionalni i socijalni život, odustati od definisanja sebe kroz posao, naučiti neke relaksacione tehnike i obratiti se psihoterapeutu.

Zakažite savetovanje na broj telefona +38163 345 659. Savetovanje može biti uživo u Novom Sadu ili putem Skype-a.

Pomozi održavanje bloga. Paypal.

Prati nas putem mejla.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s