Piše: Dalibor Stojšić
Naučili smo u prethodna tri teksta šta je u osnovi ljudskog postojanja, šta su želje i šta su sredstva do ostvarenja cilja. U ovom tekstu predstaviću tehniku, koju možete koristiti kako biste ostvarili svoje želje, odnosno ciljeve.
Čitav proces ima samo tri faze: BITI – ČINITI – IMATI. Prve dve faze su veoma važne za realizaciju, jer ako njih ne ispunimo nećemo dostići treću fazi IMATI. Faza IMATI je zapravo cilj, odnosno ostvarenje cilja. Dakle, ne odnosi se samo na posedovanje na šta bi mogao da upućuje glagol imati. Jer, vi za cilj možete postaviti određenu situaciju, a situaciju ne možete posedovati poput materijalnih stvari, zar ne?
Kada ste odredili svoju želju, odnosno cilj, u prvoj fazi BITI je potrebno da aktivirate sva četiri elementa, o kojima sam pisao u prethodnim tekstovima. Da vas podsetim, to su: misao, emocije, slika i telesni osećaj. To su četiri elementa, koja jedino postoje trenutno i koja možemo da koristimo. Sam proces je jednostavan. Zatvorite oči i osetite sebe kao da je želja već ostvarena. U toj fazi neophodno je da istovremeno osetite sva četiri elementa i to najživlje što možete. Ukoliko se odmah ne pojave svi elementi onako kako bi trebalo da bude, ne odustajte. Sve je stvar fokusa i vežbe. Ova četiri elementa nije teško uočiti i doživeti, jer to činite svakog trenutka svog življenja. Zato, opustite se i dok imate u svesti svoju želju, gledajte sliku, pratite misao koja je prisutna, a koja je pozitivna u smislu da je želja ostvarena, pratite svoje emocije tj. svoje zadovoljstvo (pa možda i euforiju) jer je želja ostvarena, osetite telesne senzacije. Telesne senzacije mogu biti jače. Na primer, možete osetiti kako vam nešto struji kroz telo, možete osetiti žmarce ili jednostvano možete imati samo osećaj svoje odeću na telu. Važno je da se maksimalno uživite. Osetite atmosferu, mirise, strujanje vazduha, i sve što će vam pomoći da maksimalno budete svim svojim elementima i čulima prisutni.
Na ovaj način aktivirate sve što je u vama, sve postaje stvarno, a naša svest ne razlikuje maštu od spoljašnje realnosti. Za svest je sve moguće! Vi sada podižete čitav vaš sistem i na taj način stvarate pozitivnu tenziju, koju sam nekoliko puta pomenuo u prethodnim tekstovima. Ova tenzija će vas voditi dalje u ostvarenje cilja. Koliko živo uspete da formirate svoje stanje u svesti, toliko će jaka biti i tenzija. Ova faza u kojoj ste podigli u sebi sva četiri elementa se zove faza uključenosti. Vi ste maksimalno uključeni u čitavu situaciju.
Faza BITI se odvija u sadašnjem trenutku, bez obzira što vi u svojoj svesti formirate budući događaj. Dakle, vi ste u svojoj mašti SADA i OVDE to što želite. Ne dajete nikakve komande tipa „Ja ću biti“ ili „Ne želim ovo ili ono“. Ukoliko se postavite tako da zamišljate da ćete nešto biti u budućnosti, tada poništavate čitav proces, jer u ovom procesu vi ste već ostvarili želju SADA i OVDE. Takođe, nije poželjno da koristite bilo šta što je vezano za negaciju. Svest ne razume „Ne želim“, ne razume dvoumljenje, ne razume komande koje su suprotne od napretka. Ona razume „Želim“, „Hoću“, „Ja jesam“ i tome slično. U tom smislu možemo reći da je svest potpuno pragmatična i racionalna.
Na primer, želite da budete uspešan menadžer. Vi ste u ovoj fazi već uspešan menadžer SADA i OVDE. Kada ste uključeni, vi doživljavate sebe kao uspešnog menadžera sa sva četiri elementa.
Pored faze uključenosti, potrebno je da formiramo i okolnosti. Okolnosti su važne, jer mi ne živimo sami na ovom svetu, već smo stalno u nekoj vrsti interakcije sa drugim ljudima. Kada ste završili sa prvom fazom uključen, prelazimo na sledeću fazu isključen. Ova faza je takođe laka. Čitavu situaciju gledate kao na platnu. Kao da gledate film u bioskopu. Tada vidite sebe u filmu, vidite čitavu situaciju, naravno tu situaciju koju želite da ostvarite. I ovu fazu zamislite koliko kod življe možete.
Dakle, imate dve faze: uključen i isključen. Faza uključen je kada ste u svom telu i podižete i aktivirate sva četiri elementa, a druga je isključen kada sebe vidite kao na platnu u situaciji gde je cilj realizovan. Faza uključen – vi SADA i OVDE, a faza isključen – vi u situaciji (okolnosti). Hajde da navedemo primer. Želite, na primer, da postanete najuspešniji menadžer u kompaniji. Kako ćete to učiniti? Prvo faza uključen, osetite sebe i sve elemente. Vi ste uspešan menadžer SADA i OVDE. Potom, pređite na fazu isključen gde gledate na platnu film kako vam kolege čestitaju, dobijate nagradu za najboljeg menadžera godine itd.
Tehniku radite pred spavanje. Iz mog iskustva nisu potrebni bilo kakvi posebni položaji tela, već sve ovo možete da uradite u ležećem položaju. Čitav proces, kada malo uvežbate, će trajati kratko. Tokom dana ukoliko se setite svog cilja, a to se dešava, slobodno se uživite kratko u sve i ponovite obe faze. Uključen, pa isključen. Nekada može da traje čitav proces nekoliko trenutaka, ali i to je dovoljno! To je znak da je tenzija prisutna i da idete ka svom cilju. I nadalje kada ste već ušli u čitav proces i počeli da radite tehniku, više ne analizirajte da li će želja moći da se realizuje. To više nije poželjno, jer vi ste stvorili tenziju kako bi se želja ostvarila. Ne stvarajte sumnju! Ukoliko naiđete na određene za vas nepoželjne situacije ka ostvarenju cilja, ne analizirajte previše situaciju u vezi vašeg konačnog cilja, već samo u okviru trenutno aktuelne situacije u realnosti. Slobodno recite sebi ukoliko se nađete u takvoj situaciji da znate da je i ovaj segment života jednostavno deo puta do ostvarenja vašeg cilja i ništa drugo. Tenzija koju ste stvorili traži najbolji put u odnosu na trenutno zadate okolnosti.
Najvažnije je da posle ove cele faze BITI, u realnom životu radite fazu ČINITI. Da biste realizovali svoju želju veoma je važna vaša pokretljivost, potom su važni namera i samopouzdanje. Činite sve što je potrebno kako bi ostvarili svoj cilj i uživajte u toj pozitivnoj tenziji koja vas entuzijastično vodi ka realizaciji.
I još nešto: radite na svom cilju i ne govorite to nikome. Ne rasipajte energiju objašnjavajući nekome zbog čega nešto želite. Svako od nas ima svoje želje i ciljeve i nije retkost da se drugima, pa i našoj najbližoj okolini, iz nekog razloga ne sviđaju naše želje i stremljenja. Nema potrebe da se izlažete bilo kakvoj potencijalnoj analizi vaših želja od strane drugih osoba. Neka svako stvara svoj život po svojoj slobodnoj volji.
Želim vam da uspete u ostvarenju svojih želja!
Dopusti da se dogodi!
Naš um ima stalnu potrebu da predviđa i da poznaje sve predstojeće korake. Zato on sa ovakvim stavom nije dobar saradnik tokom realizacije cilja. Potrebno je znati da um sve to čini iz nastojanja da nas maksimalno zaštiti od mogućih „nepoželjnih“ situacija, ali time nas drži u zoni komfora i ne dozvoljava da izađemo u svet dualnosti, svet slobode, koji jedino postoji. Stoga, kada postavimo cilj, kada znamo želju i nastavimo normalno da živimo život, često se dešava da usled reakcija uma doživljavamo strahove ili blokade prilikom određenih situacija, bivamo pasivni, predugo razmišljamo ili kalkulišemo. Neophodno je da se otarasimo tog pritiska uma, da koristimo um, a ne da dozvolimo da nam on bude gospodar. Um ne zna scenario po kojem će se realizovati želja, ne znamo ga ni mi. Možemo samo da pretpostavljamo, što nije baš poželjno, jer realizacija želje može doći, a to često i biva, na najčudesnije načine. Navedimo primere.
Recimo, želite da postanete poznat fudbaler. Trenutno igrate u nekom nižem rangu takmičenja, radite ovu tehniku i imate želju da zaigrate za Mančester Junajted. Vredno trenirate, već su vas primetili klubovi iz višeg ranga takmičenja i sve ide nekako logično kako treba. Ali, iznenada doživljavate težu povredu i ispostavlja se da od transfera u klub iz višeg ranga nema ništa. Umu se to u tom trenutku nikako ne sviđa. On je u tom trenutku video veliku prepreku i kroz svoju analizu je sagledao da su vam male šanse da nakon rehabilitacije odete u kvalitetniji klub. Jer, on poznaje samo neki svoj logički sled dešavanja, koji govori da je uspeh kada idete napred lestvicu po lestvicu poznatim putem. U ovakvim situacijama čovek često odustaje od svog cilja, jer doživljava veliku negativnu situaciju. A šta ako je upravo ova negativna situacija kreirana da vas odvede do cilja? Na primer, povreda je usledila kako ne biste otišli u viši rang u neku od regionalnih liga, već da biste na rehabilitaciji upoznali osobu, koja će vas direktno povezati sa menadžerom iz engleske Premijer lige. Um sve ovo ne zna. Njemu sve ovo deluje bajkovito, nerealno, zanesenjački, klinački…um traži dokaz, nešto opipljivo na šta bi mogao da računa u svojim kalkulacijama. On ne zna da ste vi radeći ovu tehniku već stvorili pozitivnu tenziju, koja traži put kako da vas dovede do cilja. Da vas podsetim, put neće biti udoban, lep, bez trzavica i negativnih trenutaka, jer ovaj svet ne počiva na jednom već na dva pola. Zato odustajanje pri navodnim preprekama ili situacijama, koje nam na prvi pogled baš nisu prijatne, nije opcija. Mi scenario ne znamo i možda se baš u tom trenutku kada utvrdimo za nas nepoželjnu situaciju krije ključ za naredni korak ili možda rešenje celog puta i ključ za dostizanje cilja.
Um često želi da nas pasivizuje, upravo iz straha da nas uticaj spoljašnje sredine ne bi povredio. Ipak, um ne razume da uprkos tome što nastoji stalno da nas štiti, život i dalje teče u oba smera ili pola, pozitivnom i negativnom. Zato je najbolje da se upustimo u život, jer samo kroz akciju možemo doći do cilja. Hajde da navedemo jedan primer pasivizacije. Na primer, želite bolje plaćen posao. Radite u nekoj maloj firmi, trudite se, vredni ste, stručni, ali uprkos tome plata je mala i niko ne ceni vaš rad. Počinjete da radite ovu tehniku i postavili ste cilj – velika kompanija i velika plata. Ali, iako radite tehniku ne činite ništa u realnom svetu kako biste ostvarili cilj. Um vas je pasivizovao. Drži vas u zoni komfora, u poznatom okruženju, gde vam je baš sve poznato i predvidivo, a pri tome stalno „gunđa“ kako je vaš status u maloj firmi veoma nepovoljan. Ovakva situacija može da bude veoma frustrirajuća i jedini izlaz je da vas „prodrma“ tenzija, koju ste stvorili za realizaciju cilja. Ne bi trebalo da začudi kada bi u ovakvoj situaciji usledio iznenadni otkaz u firmi i vaš finansijski kolaps. Um bi to, naravno, doživeo kao propast, jer ne zna da je baš to trenutak kada je potrebno da se angažujete i učestvujete na raznim konkursima za posao, obnovite sve svoje poslovne kontakte i posvetite se pronalaženju načina da ostvarite svoj cilj, što sve niste činili dok ste bili u zoni komfora i trenucima pasivnosti.
Zato, uvek kada vam se dogodi na prvi pogled nepovoljna situacija, to nije znak da treba da se uplašite, skrenete sa svog cilja ili da odustanete, već je to samo jedan deo scenarija i puta ka vašem cilju. Ako se sećate, u prethodnim tekstovima sam tražio od vas da se setite koje ste sve aktivnosti vršili tokom dana i da ustanovite kako ste tokom dana menjali načine do realizacije cilja. Isto je i sa velikim ciljevima. Zapravo, ne postoje veliki i mali ciljevi. Postoje samo ciljevi i putevi do cilja sa manje ili više poteškoća, kojih se vaš um manje ili više plaši.
Uvek u svesti imajte svoj cilj i sve ovo shvatite kao jednu veliku igru. Život to zapravo i jeste, jedna zanimljiva igra!
Ukoliko imate određene probleme, strahove, blokade ili bilo koja za vas nepoželjna stanja najefikasniji način za rešavanje ovakvih problema je Spiritualna tehnologija.
Seanse radim putem skajpa, a možete me kontaktirati na: izlazakizmatriksa@yandex.com ili na Instagramu https://www.instagram.com/dalibor_stojsic/
Pozivam vas da zapratite blog putem e maila, kako bi vam redovno stizali budući tekstovi sa bloga. Ukoliko smatrate sve ovo vrednim, možete pomoći održavanje bloga putem donacije preko paypala, onoliko koliko vi smatrate da vredi.
Vaše mesto duhovnosti 