Dalibor Stojšić, Duhovnost

Ne razmišljajte emocijama!


Piše: Dalibor Stojšić

Pre par godina sam na internetu saznao od jedne žene psihologa da je istraživanjima utvrđeno da emocije kod čoveka prethode mislima. To bi značilo da današnji čovek razmišlja emocijama. Mogu da se složim da je to zaista tako, jer uviđam kod ljudi sve češće postupke, koji baš nemaju utemeljenje u zdravom razumu.

Kada radim sa klijentima seanse Spiritualne tehnologije vrlo često se dešava da klijent ne može jasno da razdvoji misao od emocija. To se dešava usled proživljenih negativnih iskustava ili nagomilanih nepoželjnih sadržaja, koje u Spiritualnoj tehnologiji nazivamo naboji. Konfuzija i blokada su česti i tada da bismo stvorili polaznu tačku pitam klijenta: Kako se ti povodom tvoje situacije osećaš? Klijent se fokusira na osećanja, potom tražimo misli koja prate ta osećanja i polako se klijent izvlači iz stanja zbrke ili konfuzije. Nekako je najlakše čoveku prvo usmeriti pažnju na osećanja, pa tek posle na misli, jer, zaista, današnji čovek je pod „udarom“ snažnih spoljašnjih uticaja, koje na ovaj ili onaj način snažno utiču na emocije. Gotovo čitav dan se čovek bori sa raznim osećanjima, s obzirom da smo „bombardovani“ velikim brojem informacija. I, misao tu gotovo da ne postoji ili je ima u manjoj meri, pri obradi celokupne informacije. Toliko brzo se smenjuju informacije, da čovek ne stiže da promisli, već doživljava udar za udarom po emocijama. Na kraju dana biva iscrpljen, iako možda ništa značajno ili važno nije imao tog dana da izvrši.

Foto: Joshua Newton unsplash.com

Sa druge strane, misao koja ne prati emocije ili ih prati površno dobija svoje mesto naknadno u svesnosti, gde samo ona dominira. Beskrajne misli, unutrašnji razgovori ili grubo rečeno „majmunski um“, uz pokretanje raznih „filmova“ o događajima ili mogućim scenarijima događaja, dodatno podižu emocije. Svakodnevno oko 90 posto misli pokrećemo iz prethodnog dana, dakle svega 10 posto novih. Ponavljajuće misli dovode do ponavljajućih postupaka, te možemo ustanoviti da je današnjica jedan običan OKP svet (OKP-opsesivno kompulzivni poremećaj). Rutina, opsesivne misli i vrlo malo kreacije.

Emocije i misli treba da budu razdvojene, te da imaju svoju interakciju ili saradnju, ali čini se kao da žive zasebno, ne želeći saradnju, već svoj „termin“ kada će svaki od pomenutih elemenata moći da se ispolji.

Prvo misao, pa emocije

Radim već 20 godina u medijima i neće biti novost ako vam potvrdim da medijski magovi i marketinški stručnjaci, koje često nazivam manipulatori ili stručnjaci za zloupotrebu psihologije, vrše udar na čovečanstvo isključivo manipulacijom emocijama. Oni su vrlo dobro razumeli da ljudi, kada im se uznemire emocije ili često nadražuju, počinju ta stanja da uvode kao dominantna i praktično počinju da „misle emocijama“. Uznemireni informacijom da li pozitivnom ili negativnom lučimo u organizmu čitav spektar hormona (adrenalin, dopamin, serotonin, kortizol itd.), koji se potom održavaju na visokom nivou dodavanjem iznova i iznova novim pobuđujućim informacijama. Vremenom, čovek i bez podsticaja sam traga za informacijama, koje će u njemu pokrenuti određenu količinu emocija, pa time i lučiti veće količine hormona, što je ništa drugo do čista zavisnost. Sve ovo deluje poput narkotika i čovek jednostavno mora da se „skine“ sa stalnog emocionalnog uznemiravanja.

Foto: Pro church media unsplash.com

S obzirom da se ponaša poput narkomana, savet: Zaustavi se! neće biti od koristi. Potrebno je izgraditi novi sistem, odnosno redosled radnji. Prvenstveno treba imati fokus na sebe, jer zaista ovaj Rad nije ni malo lak. Kao što je teško iskoreniti neku običnu naviku, tako je veoma zahtevno umiriti naše telo, koje je naviklo da stalno dobija novu „dozu“ podražaja. Potom, svaku informaciju treba primiti sa mišlju,bez uplitanja emocija. Ovaj način će biti u početku težak, ali stalnim praktikovanjem uvežbaćete da misao stavite na prvo mesto. To ne znači da emocije treba da ostavite po strani. To niti je moguće, niti je poželjno. Važno je da promišljanjem i analizom zaustavimo prvi nalet emocija. Veoma pomaže kada postavimo sebi pitanja: Šta je ovde važno, šta mi poručuju, ko priča i zašto priča? Ako želite ovo da primenite, pokušajte da se testirate čitajući neki novinski tekst. I pokrenite misli: Šta je tema, zbog čega ovo treba da znam (da li uopšte treba da znam?), ko mi daje informaciju i zbog čega? Videćete da ovakvom analizom postajete pomalo sumnjičavi, jer praćenjem novinskog teksta možete vrlo brzo da uvidite da: informacija nije potrebna, a da postoji nesklad između onog ko govori i šta govori, pa možda dođete i do uvida da je čitav tekst dosadan i besmislen. Upošljavanjem misli i logičkim zaključivanjem dolazimo do toga da vrlo malo emocija pokrećemo u sebi. Ne zato što nismo emotivni, već zato što značajnim emocijama tu nema mesta.

Ako vam se nešto ne čini logičnim i racionalnim, jednostavno odbacite!

Dalaj Lama

Potom, na isti način počnite da rešavate situacije u životu. Dakle, prvo misao, pa potom emocija, ako je ima. Ukoliko uradite suprotno, „gorećete“ od uzbuđenosti, misao će vam biti konfuzna i telo će tražiti još uzbuđenja, bilo negativnih ili pozitivnih. Postavljajući misao ispred emocija, počinjete da situacije rešavate tzv. „hladne glave“. To ne znači da ste bezosećajni, da su vam emocije otupele, već da pristupate racionalno. Jednom prilikom Dalaj lama je rekao: Ako vam se nešto ne čini logičnim i racionalnim, jednostavno odbacite! Ova misao iz ugla „uzdrmanog emotivca“ može da deluje bezosećajno ili čak surovo. Ali, samo zato što „uzdrmani emotivac“ i dalje razmišlja osećanjima. Vremenom, praktikujući ovakav redosled sve manje i manje će vas doticati stvari, koje vas se ne tiču. Vaše misli, emocije i telo će biti u skladu. U svakom trenutku svog bivanja vi ćete imati i misao i emociju, jer je emocija neizbežna, ali ona neće biti više dominantna. Neće vas ugrožavati, već ćete moći da je usmerite ka nećemu drugom, recimo stvaralačkom. Mi ljudi jesmo emocionalna bića, možda nas baš to izdvaja u odnosu na druga bića (što ne znači da jedinke drugih vrsta nemaju emocije!), ali moramo da naučimo da upravljamo sobom. Ukoliko nismo sposobni da upravljamo sobom, već će se naći neko ko će upravljati nama.

Dozvoli sebi da se opustiš!

Foto: Joshua Woroniecki unsplash.com

Možda deluje kao izlizana fraza (Da li uopšte postoji fraza, koju još nismo uspeli da izližemo? prim. aut.), ali, zaista, opuštanje nam je neophodno. Zapitajte se: Kada ste imali najbolje i najsjajnije ideje u životu? Uvek u stanju opuštenosti, u onom stanju gde smo skloni da kažemo: Ne razmišljam ni o čemu! A da li baš ne razmišljate? Čini mi se da je suprotno. Emocije vam u tim trenucima nisu „nabujale“, nervni sistem vam je opušten i misao je potpuno slobodna. Tada se rađaju ideje!

Način opuštanja odredite sami. Tu ne postoje pravila. Svako sebi bira ono što je za njega najučinkovitije. I praktikujte opuštanje svakodnevno. Ne živite od ponedeljka, kako biste dočekali vikend i ne počinjite godinu čekajući godišnji odmor. Krenite sa svojom relaksacijom sada. Internet je danas prepun raznih načina kako možete sebi da pomognete i da se opustite. Nije potrebno promeniti lokaciju, otići na neko specijalno mesto, da biste opustili sebe. Jer, sebe opet vodite na drugu lokaciju, pa zašto sebe ne biste opustili upravo sada?

Ako, ipak, imate određena nepoželjna stanja, koja je potrebno ukloniti, možete me kontaktirati na:

izlazakizmatriksa@yandex.com

dalibors@mail.ru

ili putem instagram profila https://www.instagram.com/dalibor_stojsic/

Pozivamo te da nas pratiš i putem e maila, kako bi ti redovno stizali naredni tekstovi sa bloga.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s