Piše: Tijana Stojšić, psiholog
Teorija afektivnog vezivanja je teorija o poreklu i prirodi čovekove osećajnosti. Nastala je kao rezultat saradnje engleskog psihoanalitičara Džona Bolbija i američkog razvojnog psihologa Meri Ejnsvort.
Prema teoriji afektivne vezanosti, potreba za kontaktom je primarna ljudska potreba i u toku prve dve godine života dete postepeno razvija odnos afektivnog vezivanja sa primarnim starateljem, obično majkom. Jedna od ključnih ideja teorije afektivnog vezivanja jeste da se prvi uspostavljeni obrazac afektivne vezanosti sa majkom prenosi na kasnije socijalne odnose i da oblikuje sve kasnije međuljudske odnose od adolescencije do zrelog doba. Stilovi afektivne vezanosti će određivati samopouzdanje u partnerskim i ostalim bliskim odnosima.
Formiranje partnerskih odnosa
Individualne razlike u ponašanju afektivnog vezivanja odraslih su posledice očekivanja i verovanja koje su ljudi stvorili o sebi samima i sopstvenim bliskim vezama, na osnovu svojih afektivnih veza u prošlosti.
Na osnovu individualnih razlika u načinu mišljenja, osećanja i ponašanja u partnerskim vezama razlikujemo sledeće vrste partnerske afektivne vezanosti:
Sigurni obrazac partnerske vezanosti određuje pozitivan model sebe i pozitivan model drugih. Dobra slika i o sebi i o drugima daje šansu osobama ovog tipa da grade autentične, otvorene partnerske odnose. Još kao deca, osobe sa sigurnim obrascem afektivne vezanosti razvile su sliku o sebi kao nekom ko je vredan ljubavi, a predstavu o drugima kao osobama na koje se može osloniti i koje pružaju ljubav.
Izbegavajući obrazac partnerske vezanosti karakteriše negativan model drugih i odbrambeno pozitivan model sebe. Ovo su osobe koje su u detinjstvu odlučile da ne treba očekivati puno od drugih, jer će ih dosledno izdavati. Mogu reagovati tako što negiraju da su im ljubav i pažnja potrebni, podižu zid oko sebe i druge doživljavaju kao da nisu vredni ljubavi i pažnje. Roditelje ili staratelje mogu doživljavati kao odbacujuće, ometajuće ili kontrolišuće, a odbrambena reakcija jeste ne pokazivanje potrebe za afektivnom vezanošću. U odraslom dobu oni uglavnom ne menjaju ovako formulisana očekivanja, i dalje negujući pozitivnu sliku o sebi i negativnu sliku o drugima. Ulažu samo u sebe, nikada u druge. Ulažu u materijalne stvari jer one neće izdati. Najčešce su njihove partnerske veze površne i kratkotrajne.
Preokupirani obrazac partnerske vezanosti je određen negativnim modelom sebe i pozitivnim modelom drugih ili visokom anksioznošcu i niskim izbegavanjem. Osobe ovog tipa polaze sa pozicije sopstvene manje vrednosti. U partnersku vezu se investiraju preterano, očekujuci da će kvaliteti partnera nadoknaditi njihove lične manjkavosti. Njihove partnerske veze sklone su simbiozi, dramatične su i često upakovane u romantičnu priču o pravoj ljubavi koja ne zna za granice.
Plašljivi obrazac partnerske vezanosti definisan je negativnim modelom sebe i negativnim modelom drugih ili visokom anksioznošcu i visokim izbegavanjem. Osobe sa bojažljivim stilom vezanosti visoko su zavisne od drugih, jer kroz odnos sa drugima traže potvrdu sopstvene vrednosti. Istovremeno imaju negativna očekivanja od drugih, te su sklone izbegavanju bliskosti, da bi izbegle bol zbog potencijalnog gubitka i odbacivanja. Posledično njihove partnerske veze su retke ili haotične.
Kako nam psihoterapija može pomoći?
Verbalne i neverbalne poruke koje šalju roditelji (i druge važne figure) tokom odrastanja deteta, usaglašene su sa formiranjem stilova afektivne vezanosti. To nam govori o važnosti rane interakcije između roditelja i dece za zdrav razvoj, te da od te interakcije zavisi kasnije adekvatno funkcionisanje individue u interpersonalnim odnosima- što je bitna determinanta mentalnog zdravlja pojedinca.
Verbalne i neverbalne poruke koje šalju roditelji (i druge važne figure) tokom odrastanja deteta, usaglašene su sa formiranjem stilova afektivne vezanosti.
Stilovi afektivne vezanosti su relativno trajni i teško se menjaju, a njihova odbrambena funkcija sastoji se u tome da pruže predvidivost u interakcijama sa okruženjem.
U psihoterapiji osoba može imati benefita od intervencija koje mogu pomoći u regulaciji preplavljujućih emocija, rada na emocionalnoj ekspresivnosti i asertivnosti, te težnji da promeni postojeće obrasce bliže sigurnom obrascu emotivne vezanosti. Važno je da osoba izgradi pozitivnu sliku o sebi i drugima, koja će značajno uticati na dalji tok formiranja odnosa.
Zakažite savetovanje na broj telefona +38163 345 659. Savetovanje može biti uživo u Novom Sadu ili putem Skype-a.
Vaše mesto duhovnosti 