Piše: Tijana Stojšić, psiholog
Samosabotaža je jedan od načina na koji izbegavamo suočavanje sa stvarnim ili zamišljenim nedostacima. Osnovna funkcija samosabotaže je samozaštita, očuvanje samopoštovanja, trenutno smanjenje anksioznosti.
Međutim, to je dugoročno posmatrano, neproduktivan način. Ljudi pokušavaju nizom ponašanja očuvati vlastito samopoimanje, samovrednovanje ili javnu sliku u očima drugih. Slika o sopstvenoj kompetenciji i sposobnostima je veoma važan aspekt self-koncepta i predstavlja jedan od bazičnih elemenata na kojima se zasniva samopoštovanje individue.
Samosabotaža je nastojanje osoba da kreiraju prepreke ili inhibirajuće faktore sopstvenom postignuću, da bi na taj način izbegle pripisivanje eventualnog neuspeha nedostatku sposobnosti, a uvećale sliku o sopstvenim sposobnostima u slučaju eventualnog uspeha.
Koje su glavne “tehnike” samosabotažera?
Neke od samosabotažnih tehnika su: kašnjenje, odlaganje, okolišenje, neodlučnost, nezdravo ponašanje, loše navike, neumerenost, ograničavajuće razmišljanje, stalna samokritika, katastrofalna predviđanja, crne misli, negativna uverenja o sebi i drugima, svadje, minimiziranje sopstvene zasluge za postignuti uspeh, nesposobnost prihvatanja komplimenata, stalno poređenje sa drugima…
Problem je ako samosabotaže prerastu u životni stil i onemogućuju osobu da funkcioniše u važnim oblastima života. Tada postaju disfunkcionalane i onemogućavaju adekvatno prilagođavanje zahtevima realnosti.
Nesvesno primenom ovih tehnika stvara se strah od: uspeha ili neuspeha, prihvatanja ili odbijanja, bola, preuzimanja rizika, konflikta. Te taktike nas onemogućavaju da: budemo kreativni, da racionalno razmišljamo i donosimo odluke, planiramo, odlučujemo, kažemo “ne”, preuzimamo odgovornost, pažljivo razmotrimo sve mogućnosti, budemo fleksibilni, dozvolimo sebi da pogrešimo i priznamo greške.
Postoji i određena nesvesna psihološka dobit od primene ovakvog vida ponašanja
Samosabotažom se postiže i određena dobit, kao na primer: zadržavanje u poznatom- zona komfora, izbegavanje odgovornosti, izazivanje pažnje drugih, stvaramo sliku o sebi kao jedinstvenim, drugačijim, izbegavamo razne frustracije, ne mučimo se, ne trudimo se…
Strategije samosabotaže koriste svi ljudi u situacijama koje ugrožavaju samopoštovanje. Kada se umereno koriste mogu čak biti i korisne i imati adaptivne uloge. Međutim, problem je ako one prerastu u životni stil i onemogućuju osobu da funkcioniše u važnim oblastima života. Tada postaju disfunkcionalane i onemogućavaju adekvatno prilagođavanje zahtevima realnosti.
Da li ste čuli za termin “naučena bespomoćnost”?
Samosabotažno ponašanje se može dovesti u vezu sa teorijom “naučene bespomoćnosti”, čije osnove je utvrdio psiholog Martin Seligman. Prema toj teoriji pojam naučene bespomoćnosti označava pasivno prihvatanje neke nelagode, bez pokušaja promene ili kontrolisanja situacije. Takvo stanje proizilazi iz prethodnih iskustava osobe, koja je izlaganjem bolnoj ili neugodnoj situaciji, naučila da nad njom nema kontrolu. Ta naučena reakcija generalizuje se i na ostale situacije, pa čak i kada joj se pruži prilika da pomogne sebi ili izbegne neprijatnu ili štetnu okolnost kojoj je izložena. Osobe sa naučenom bespomoćnošću lako odustaju od svojih ciljeva. Intezitet doživljaja naučene bespomoćnosti zavisi od toga šta osoba smatra da utiče i uslovljava njenu bespomoćnost.
Neretko još u ranom detinjstvu doživljavaju se neugodna iskustva i to u porodici. Ako dete ima nervozne roditelje koji ga kažnjavaju za svaku sitnicu, ono će menjati svoje ponašanje pokušavajući da im ugodi. Međutim, ako svaki put bude kažnjeno, odustaće od pokušaja da bilo šta promeni. Zaključiće da kazna sledi što god ono učinilo i da se truditi- ne isplati. Introjektuje se osećaj kako se ništa ne može promeniti koliko god se trudio. Posledice ovog očekivanog odsustva kontrole su smetnje u motivaciji, smetnje u učenju i poremećaji u emocionalnoj sferi. Osobe sa naučenom bespomoćnošću lagano odustaju od svojih ciljeva ako su nekoliko puta doživele neuspeh, apatične su, nemotivirane, depresivne, pesimistične. Naučena bespomoćnost onemogućava novo učenje i prilagođavanje. Kada ljudi prestanu tražiti načine da kontrolišu situacije u kojima se nalaze, oni ih i prestanu nalaziti.
Načini razmišljanja igraju veliku ulogu. Kako bi se naučena bespomoćnost mogla razumeti i otkloniti, važno je znati da nas uvernja pokreću ka pozitivnim i ka zdravlju usmerenim ponašanjima ili nas guraju u rizična ponašanja, loša raspoloženja i bolest.
Zakažite savetovanje na broj telefona +38163 345 659. Savetovanje može biti uživo u Novom Sadu ili putem Skype-a.
Vaše mesto duhovnosti 