Dalibor Stojšić, Duhovnost

Svi smo jedno, pa šta?


Piše: Dalibor Stojšić

Koncept jednosti obuzeo je čovečanstvo. Mislim da veoma mali broj ljudi nije čuo ili ne veruje u ovaj koncept, verovatno oni koji nemaju pristup internetu ili drugim medijima. Ovaj koncept je istinit, tačan i svako ko je imao lični uvid mogao je da shvati, razume (kako god) da je sve jedno. I zašto pišem tekst na temu koja je jasna i poznata i kojoj nema ništa da se zameri? Zato što je čovečanstvo sposobno, ako za išta drugo, ono da od bilo čega dobrog  stvori iluziju, suprotnost, dovede do konflikta i na kraju da od svega stvori glupost.

Pored ovog, čovečanstvo ima jedan veoma veliki „talenat“ da okriva već otkriveno i da se nakon novog „otkrića“ oseća euforično i entuzijastično, običnim rečnikom rečeno oseća se posebnim. Ako uopšte postoje razvijenije civilizacije u svemiru, koje nas proučavaju, mislim da za istraživanje ovog našeg „talenta“ koriste ozbiljne stručne timove i institute. Jer, kako drugačije objasniti da se čovečanstvo u 21. veku oduševljava konceptom jednosti kao novim, dok od samog svog postojanja samo ovaj koncept dominira i to u raznim oblicima od učenja, religija do filozofije i nauke. 

Ja sam ti, u svemu je isto, mi smo deo prirode, esencija drugih živih bića je ista ona koja se nalazi u nama, ista kreacija nas je stvorila. Sve je to tačno. Zar to nismo oduvek znali? Danas se u okviru kvantne fizike rade istraživanje i manje – više postepeno se sve i naučno dokazuje. I zbog čega onda treba forsirati ovu filozofiju, ako je ona uopšte filozofija? Šta pojedinac dobija uvodeći sebe u životnu maštariju o jednosti? Kako sve ovo poboljšava čovekov kvalitet života?

Jedno, ali ipak posebno

Teme jednost i sadašnji trenutak obradio sam u knjižici „Put u sadašnjost“. Iako mnogima ova tema deluje apstraktno, ona to nije. Svako ko ih nije razumeo ne znači da živi promašen život. Bez razumevanja jednosti i sadašnjeg trenutka može da se živi. Ali, sa pogrešnim razumevanjem život zaista može da postane težak i čak nepodnošljiv. Viđam i još češće na internetu čitam veliki broj u iluziji jednosti izgubljenih ljudi, prepuštenih stihiji života, pasivnih ili potencijalno pasivnih. Depresivci u nastajanju.

Foto: Colton Sturgeon unsplash.com

Problem u razumevanju jednosti je pokušaj pojedinca da je dokuči umom ili logikom. Čak i da nam nauka maksimalno pomogne i istakne egzaktne naučne dokaze, ipak nećemo moći umom sve to da razumemo. Potreban je onaj jedan iskorak, odnosno možda bi pravi izraz bio „korak u nazad“, u sebe.

Svi jesmo jedno, iz jednog izvora stvoreni, ali smo svi i posebni, jedinstveni. Zar je potrebno objašnjavati da mi jesmo jedno sa prirodom, jesmo isto što i drvo, ali je drvo-drvo, a čovek je čovek?

Jednom prilikom sam već ispričao jednu priču, koju sam čuo o jednom mladiću koji je dugo vremena proveo sa svojim učiteljem, mislio je da je razumeo čitav koncept i uputio se nazad u svoje selo. Pri povratku u selo, jedan čovek mu je trčao u susret upozoravajući ga da nailazi pomahnitali slon koji ruši sve pred sobom. Mladić, koji je mislio da je sve razumeo umesto da se skloni seo je na sred puta u položaj za meditaciju „Jer ako je sve Brama, onda je i slon Brama, sve je jedno i slon mu sigurno neće nauditi“. Silno je pogrešio. Slon mu je naneo veoma teške povrede i nakon teškog perioda oporavka, mladić se uputio ka svom učitelju da mu ukaže kako njegovo učenje nije tačno. Kada je ispričao sve svom učitelju, ovaj mu je odgovorio: Ja jesam rekao da je sve Brama. Ti jesi Brama i slon je Brama. Ali, i onaj čovek koji te je upozoravao je isto Brama. Zašto ga nisi poslušao?

Shvatate li poentu?

Šta je iza?

U pozadini svega, ovog našeg života smo pravi mi, onaj tragač kako ga nazivaju u advaiti. Ali, i pored tragača, našeg pravog JA i dalje postoji um. Toga moramo biti svesni. Um daje tu posebnost. Um sastavljen od naših identiteta i identifikacija, um sastavljen od naših iskustava, ograničen i uslovljen. Lični uvid i upoznavanje našeg JA neće ukloniti um. Situacija je obrnuta. Prepoznaće um i njegove aktivnosti, ovog puta upoznaće ga mnogo jasnije. Upoznaće sve umne reaktivne aktivnosti, a kada ga potpuno upozna, znaće i kako učiniti da se reaktivne aktivnosti umanje ili potpuno uklone. I to ne sve, već samo one nepoželjne. Jer, kada bismo uklonili sve reaktivne aktivnosti ne bismo više bili sposobni da se odbranimo od napadača, ne bismo reagovali na fiziološke potrebe i ne bismo imali bilo kakav osećaj za preživljavanje. Razumevanje jednosti, sebe, pa potom i drugih i celog sveta, pa ako neko hoće i univerzuma, jeste videti stvari onakve kakve jesu, a ne sakrivanje i bežanje u iluziju nekakve jednosti gde je sve lepo, sjajno, gde su kuće od čokolade, a prozori od marmelade. Tako nešto ne postoji. Možda u nekoj drugoj dimenziji, što je opet još jedna maštarija, jer ne živimo tamo nego ovde. OVDE i SADA je, potpuno razumem, pomalo i bolan proces. Tada više nema iluzija i opravdanja da se pobegne od realnosti. Možda je zato mnogima teško da se suoče sa tim. Jer, boli. 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s