Piše: Tijana Stojšić
U teoriji Transakcione analize poznat je termin „zabrana na mišljenje“.
Osoba koja ima zabranu na mišljenje naučila je, najverovatnije u svojoj primarnoj porodici, da ne treba da razmišlja drugačije od svojih roditelja, tj. da ne misli svojom glavom. Osobe nisu bile ohrabrivane da samostalno promišljaju i donose zaključke, već su vaspitavane u stilu poslušnosti i adaptiranosti na okruženje. Ovo posebno dolazi do izražaja u stresnim situacijama ili momentima gde treba da donese odluku.
Sposobnost slobodnog mišljenja neće biti dovoljno razvijena, ukoliko dete konstantno prima poruke u stilu: „nemojti da razmišljaš o tome“ ili „u našoj kući se misli tako i tako“ ili „dok si pod mojim krovom radićeš i rašmišljati kako ja kažem“… U odraslom dobu osoba može nesvesno da donese odluku da se ne vredi truditi razmišljati drugačije ili pak suprotnu odluku- gde će po svaku cenu isticati svoje mišljenje u cilju da dokaže njegovu „ispravnost“. Kao posledica „zabrane na mišljenje“ osoba može da ima doživljaj sumnje u sopstvenu percepciju realnosti. Na taj način osoba će se udaljiti od sebe i svojih autentičnih potreba, te razviti osećaj straha u momentima donošenja odluke ili pak osećaj anksioznosti. Cilj je da osoba stekne poverenje u svoje odluke i počne da koristi samostalno razmišljanje, makar i pogrešila.
U našem društvu zabrana namišljenje i poslušnost su posebno podržani kulturom i sistemom, a u porodici su češće ženska deca vaspitavana u tom stilu.
Ukoliko želite da zakažete psihološko savetovanje, možete me kontaktirati na broj telefona 063 345 659, ili mi pisati na mail tijana.stojsic@yahoo.com.
Vaše mesto duhovnosti 