Piše: Dalibor Stojšić
Zanima te duhovnost? Opredelio si se za neku od duhovnih staza? Praktikuješ meditaciju?
Zaključak: Ti si sigurno vegetarijanac, hodaš većinom dana kao neprisutan u ovom svetu, jer ti meditacija omogućava „high“ stanje, imaš sposobnost da „provaljuješ“ ljude, nikada ne grešiš, znaš napamet citate i razne preduge tekstove mudraca ili tekstove religijskih knjiga. Tebi su emocije otupele i šta god da ti se radi nećeš reagovati. Voliš sve i svakoga, jer širiš ljubav. Posebno grliš i ljubiš svoje mučitelje, jer ti oni daju životne lekcije. Grliš drveće, maziš krokodile, tigrove, lavove, ajkule i ostale predatore iz životinjskog sveta, jer oni osećaju ljubav prema tebi, pa te neće povrediti. Uživaš u siromaštvu, većim delom dana „brundaš“ sebi u bradu neke nerazumljive reči, običnom čoveku nepoznate. Odlaziš na mistična mesta, pričaš u metaforama i uvek i svakog razumeš. Uvek imaš neku inspirativnu priču, čak i dok kupuješ jogurt u supermarketu. Ništa te nikada ne boli, u tvom životu je sve u skladu, slušaš osobe koje su u problemu i savetuješ ih, znaš sve o životu posle smrti….Da li su vam poznata ovakva razmišljanja?
Ne, ne preterujem. Mnogo ovakvih i sličnih razmišljanja sam čuo. Duhovni rad, posvećenost nekoj duhovnoj stazi, istraživanje spiritualnih pravaca je za mnoge ljude znak da imaju posla u najmanju ruku sa čudakom. Zapadni čovek vrlo malo zna o duhovnom radu ili putu i uglavnom sve posmatra kroz određenu formu. Potrebno je da vas svrsta, za početak, u neku kategoriju, u prvom redu religijsku. Spoljašnje forme (egzoterija) religija koje imaju svoje korene na Zapadu su mu poznate, ali ukoliko vaše istraživanje i interesovanje pređe na polje znanja koja su većim delom bivala (ili još jesu) aktuelna na Istoku, neznanje je ogromno. Ovome dobrano pomaže nju ejdž pokret, po mom mišljenju svetsko ministarstvo gluposti. Iz ovog pokreta, koji se raširio svetom kao hobotnica, koji odavno više nije dirigovan već je pušten da slobodno luta i lupa kao otvoren prozor , proizilaze fantastične priče, koje vrlo često nemaju dodirnih tačaka sa bilo kakvim duhovnim radom. Za nju ejdž je važna samo forma, spoljašnjost, a tipično za nju ejdžere je da su nestrpljivi i nemaju nerava za dublja istraživanja bilo čega, pa i duhovnosti.
Pojava ili bolje reći današnja dominacija liberalizma (šta god to značilo) sa svojom glavnom „mantrom“ zvanom „Imam svoje mišljenje!“ donela nam je čak i nju ejdžersku agresivnost, potkovanu znanjima sa internet portala i you tube kanala. Ne želim ovim putem da osudim internet, na kojem će (uzgred budi rečeno) i ovaj tekst biti objavljen , već ističem da je u gomili neistina za prosečnog čitaoca zaista pravi izazov da utvrdi šta je tačno, a šta ne.
Trenutno prednjače dežurni promoteri ljubavi i dežurni vegetarijanci. Ovi prvi…mislim da je stisak anakonde oko vrata zanemarljiv koliko su napadni ovi „udavi“. Njihova dijalektika i parole me „oduševljavaju“. Pa kaže: „Mi smo ljubav i sve je ljubav“, „Vi ste ljubav i ljubav je u vama“. „Bog je ljubav“, „Volite sve i sve će voleti vas“, „Voleti i biti voljen su najveća čuda“, „Vi postojite u ljubavi postojanja“, „Ljubav razdvaja svest od nesvesti“, „Bezuslovna ljubav je sve što ti treba“ itd.
Odmah do njih su dežurni vegetarijanci (ne svi), koji neće propustiti priliku da vas upozore da ste zločinci ukoliko jedete meso. I to uz detaljno objašnjenje koliko ste loši i zli. A naravno i uz komentar da su duhovni ljudi vegetarijanci, da je svesnost i prosvetljenje jedino moguće dostići ako ste vegetarijanac, kao i (a to se onako usput izusti) da su oni duhovni. Ako mogu da primetim, iskreni vegetarijanac nikoga ne zamara svojim načinom ishrane. Čak za mnoge nisam ni znao da su vegetarijanci dok nisam sam primetio. I nakon mog saznanja nisu imali bilo šta da dodaju ili da mi objasne, jer ljudi se hrane onako kako žele i kako im prija. To je iskrenost.
Zadovoljavanje spoljašnje forme nije nikada bilo u vezi sa duhovnim radom ili praksom. Spoljašnja forma može da ima veze sa pripadnošću nekoj religiji, nekom znanju ili učenju, nekoj tradiciji ,a stvar pojedinca je da li će sve to prihvatiti. Npr. umotavanje tela u plahte i brijanje glave vas neće dovesti do probuđenja, bez obzira što poprilično ličite na budističkog monaha. Pre nekoliko godina, čitao sam intervju jednog tibetanskog lame, koji je dolazeći često u Evropu primetio da su Evropljani zainteresovani više za spoljašnje efekte, nego za znanje i učenje. Primetio je da se Evropljani sve više trude da budu pripadnici te religije i tradicije i sa pravom se zapitao: Ako vas zanima samo tradicija, zašto ne praktikujete svoju, već uvozite našu? Konstatujući da izgled, forma, kipovi nisu znanje.
Zato, ukoliko se odlučite za duhovno učenje, koje vas ispunjava, koje iskreno osećate, budite fokusirani na suštinu. Ne dozvolite da vas preusmere današnji glasni ili bolje reći preglasni promoteri duhovnosti. Duhovnost nikada nije glasna, napadna, agresivna, dosadna, preteća…Duhovnost je vaša duboko intimna stvar. Odbacite u startu sve predrasude. I odbacite razmišljanja društva, jer društvo uglavnom ne zna. Duhovni put nikada nije bio karakteristika širokih narodnim masa. Za ovakav put su potrebni razumevanje, posvećenost, upornost. Prava znanja se iznose isključivo posvećenima. Budite jedan od njih.
Vaše mesto duhovnosti 