Psihologija, Tatjana Atanasković

Gojaznost na psihoterapiji


Piše: Tatjana Atanasković

Među različitim nezadovoljstvima zbog kojih se klijenti javljaju na psihoterapiju, kilogrami su na visokom mestu. Uglavnom je u pitanju neki višak- tri, deset ili petnaest kilograma koje osoba želi da skine.

Dijete tj izgladnjivanje ne radi dovoljno posao, vežbanje ide teško ako ste teški sami sebi i ako nemate naviku i na koju god stranu da pogledate deluje nemoguće. Kada smo na nekoj vrsti dijete (čak i kada se ne izgladnjujemo) to znači da smo na nekom posebnom režimu ishrane koji se razlikuje značajno od našeg. Da nije tako, neko bi samo izbacio slatkiše posle ručka (ne i nakon drugih obroka) i to onda baš i nije mnogo drugačiji režim. Navike u ishrani smo stekli u prvoj godini života i čak i ako smo je vremenom svesno promenili za svaku promenu navike potrebno je vreme. Psiholozi se slažu da je oko 40 dana potrebno da se ustali neka nova navika. To je pod uslovom da ne treba da se rešimo neke stare jer tada se vreme produžava. Znači prvi korak – promena ishrane je proces dug minimum dva meseca. Tu nema prostora za mini super brze efikasne dijete. Što je nov režim ishrane sličniji vašem starom- lakše ćete se navići- to znači da vase telo neće mnogo patiti za oni što mu sada uskraćujete (čak i ako su to nutritijenti koji vam nisu potrebni, vase telo će se buniti). A telo se buni, na različite načine, šalje signale da je gladno kada nije, oni koji su “navučeni” na slatko znaju šta je žudnja za slatkim kada odluče da prestanu, isto važi i za čips i sličnu hranu. Kada smo naviknuti da unosimo određenu vrstu hrane redovno, pri promeni režima ishrane treba da očekujemo otpor a ne odmah nagradu u vidu mršavljenja. Zato je korisno sa nekim razgovarati o problemima sa kojima se susrećete i neko ko će vas podsećati da dijetu ne drži samo vaša volja nego celo telo i mozak koji će raditi za dobrobit celog organizma. Logično je da će vam u početku ako uključite i vežbanje (na koje niste navikli) trebati još napora da izdržite i jednu i drugu promenu i vreme opet da se naviknete na redovno vežbanje. A vase telo će se bunit i za vežbanje, jer vežbanje je zamorno i troši se energija a već ste svom organizmu zakinuli nešto energije koja dolazi iz hrane…. Ako imate utisak da je skidanje kilograma držanjem dijete i vežbanje jedna od najtežih stvari na svetu koju ste pokušali- niste daleko od istine. Deluje kao borba na život i smrt i vaše telo se nekada tako i ponaša.

Foto: Carles Rabada unsplash.com

Ne tako davno hrana nam nije bila toliko dostupna kao sada a posebno nije bila tako raznovrsna. Svaki zalogaj značio je preživljavanje, svaki ugljeni hidrat- energiju, svaka masnoća- rezerve…. Destinama hiljada godina ljudsko telo je preživljavalo od hrane koju sakupi, potom je čovek kultivisao neke biljke ali je i dalje zavisio od temperature, kiše, sunca…. Normalno je da u takvom poretku jedan od mehanizama za preživljavanje bude mogućnost prepoznavanje hrane koja je za nas dobra kao i čuvanje hrane (masne naslage). Takođe, naše telo je programirano da po svaku cenu ne gubi telesnu masu jer ga to ugrožava. Ranije ljudi nisu bivali gojazni, jer ni hrane nije bilo dovoljno- ako se setite slika iz Strog Egipta na primer. Pa čak i ako je među Starim Grcima bilo gojaznih, to je tako kratak vremenski period kada su neki slojevi ljudi bili spašeni od gladi…. Što se opet tokom mračnog srednjeg veka promenilo…

A čemu služi psihoterapija kada ste na dijeti?

Foto: Cottonbro pexels.com

Prekomerno uzimanje hrane uglanom ima veze sa time da negu unutrašnju glad ne zadovoljavate kako treba, a hrana je instant zadovoljstvo to smo otkrili odmah po rođenju. Nedostatak pažnje, ljubavi,društvenog života, zaštite, zabave, bliskosti, smisla života, nezadovoljstvo poslom ili sobom…. sve su to razlozi zbog kojih možete posegnuti za hranom kako bi pokušali da se manje osećate neprijatno. A neprijatne emocije nam sugrešišu ne samo da nam tako kako je nije dobro nego i da nešto treba da promenimo (ne obim struka). Umesto da jedete treći tanjir večere tog dana, zastanite i razmislite šta vam zaista treba. Psihoterapeut je tu da vam pomogne da u šumi vidite drvo. Da se bavite sobom na neki nov i efikasan način- sat vremena na terapiji nedeljno je jako dobro potrošeno vreme za sebe. Da posložite svoje prioritete. Da imate kome da se jadate jer je držanje dijete teško. Da sa vama prođe put do uzroka vaših pogrešnih načina zadovoljenja potreba i nazad. Da vam pomogne sa oećanjem kivice ako se nekada javi. Da vas nauči kako sve možete da negujete sebe a da nije preukusna večera. Da zajedno dođete do toga od koga možete da tražite podršku i utehu. Da navija za vas. I na kraju- ali ne najmanje važno- psihoterapeut je tu da se osećate prihvaćeni sa više ili manje kilograma. To iskustvo pomoći će vam da budete manje strogi prema sebi i da vidite da je moguće da prihvatite sebe takvi kakvi ste…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s