Psihologija, Tatjana Atanasković

Hipersenzitivnost i psihoterapija


Piše: Tatjana Atanasković

Nedavno sam počela da dajem klijentima, za koje posumnjam da su hipersenzitivni, upitnik o hipersenzitivnosti. Do sada su se svi kojima sam dala pokazalo da jesu u toj kategoriji što je svakako više od 20% mojih klijenata. Na superviziji sam saznala (što je i bilo logično ali eto, nije mi palo na pamet) da zapravo hipersenzitivne osobe češće i dolaze na psihoterapiju jer subjektivno imaju drugačiji doživljaj sveta i više poteškoća da se snađu i adaptiraju u njemu. Skloniji su anksoiznosti, preteranoj brizi, empatiji zbog koje prelaze svoje granice i stresu sa kojim ne znaju šta će a svi im govore da preteruju i da to nije ništa. I onda kada dođu do saznanja da je u pitanju nešto što je biološki dato i da protiv toga ne mogu ništa, to olakšanje je toliko lekovito da nas ponese nekoliko meseci u napred sa terapijskim procesom. Kad znate šta vam je, ona ćete lako rešiti kako ćete dalje.

Foto: Amir Taheri unsplash.com

Ne mogu reći da sam oduševljena hipersenzitivnošću. Kao neko ko je i sam takav, vrlo dobro znam koje su sve loše strane odnosno koja su sve ograničenja. Verujte mi na reč svašta sam pokušavala ali ne mogu da promenim to kod sebe. Moje čulo sluha registruje i komšiju iza ćoška i one u kući pored koji se igraju sa malim psom i bogme malu komšinicu koja se raplakala preko puta, a sve dok kucam ovaj tekst uz muziku (kako drugačije išta pisati) i osluškivanje šta sin rad u susednoj sobi… I sa oduševljenjem vam mogu reći da jesam u stanju da izdvojim, lokalizujem svaki od tih zvukova i da samo jedan pratim ali to je zahtevno. Od previše različitih zvukova, različitog svetla u zavisnosti od prostorije- moj mozak se umori i viče- tajm out. Ako ga ne poslušam dešava nešto što u crtaćima tako dobro umeju da prikažu- znate onu eksploziju mozga kada se pečurka dima podigne iznad glave- e to! Samo se to zove migrena kod nas koji nismo u crtanom filmu. Osim migrene, hipersenztivne osobe su sklonije psihosomatskim oboljenjima- koje god da vam padne na pamet… To je zato što je njihovom organizmu potreban malo blaži režim i telo će se na različite načine buniti- pitanje je samo da li ćete na reagovati na te signale. I da, možete ih ignorisati neko vreme. Kao što ignorišete dvogodišnjaka koji počinje da kmeči pred rafom sa igračkama i on počinje sve glasnije da skreće pažnju na sebe, tako će i vaši simptomi početi da se penju stepenicama intenziteta do momenta kada stvarno više ne možete da ih ignorišete. Šta vam je činiti? Rekla bih za početak ništa jer suština i jeste da smanjite aktivnosti i uskladite ih polagano sa vašim kapacitetima.

Foto: Jonathan Borba unsplash.com

Kakvim god da ste intenzitom živeli do danas svako isključivanje aktivnosti će vam prijati. Sećate se onog perioda vanrednog stanja u martu i aprilu- to je bilo život za hipersenzitivne osobe ako nisu morali da idu na posao. Prilika da nađu dozirano ono što im treba. Ako niste u mogućnosti da tako organizjete svoj život, pokušajte makar sa jednom nedeljno. Kad jednom otkrijete tu opuštenost i psihičku i fizičku lakše ćete doći ponovo do nje i ona treba da vam je cilj. Naravno da će biti stresnih dana. Naravno da neće uvek moći da izdržite taj tempo kakav je napolju. Svet se vrti oko onih koji su bliži proseku a to niste vi. Izeš ga- tako je. Osim unutrašnjeg mira koji se postiže i balansiranjem i meditacijom i mindfulnesom i tehnikama disanja za hipersenzitivne osobe boravak u prirodi je lekovit (pod uslovom da niste alergični na sve živo- onda oprez). U potrazi za različitim tehnikama koje bi mogla da dam klijentima kao ispomoć, zagrebala sam po tehnikama minfulnesa i za divno čudo, otkrila nešto vrlo pozitivno u vezi hipersenzitivnih ljudi. Kada izađete napolje i mirišete lipe na putu do prodavnice i nazad i ne razmišljate ni o prodavnici, ni o ručku, ni o planovima za sutra- samo mirišete lipe- to vam je tehnika mindfulnessa. Već ste obučeni za to. Nešto što drugima zvuči kao ozbiljan posao za vas je svakodnevnica a pri tom je to tehnika za opuštanje….

Foto: Juan Chavez unsplash.com

Ono što hipersenzitivni ipak moraju da posebno obraćaju pažnju i što im ide lošije- osim što njihov nervni sistem sve doživljava intenzivnije- je akumulacija stresa. Ako doživljavate više stresa nego drugi (što je logično jer vaša čula vam prenose šta se zbiva a ona su podešena da sve registruju) onda vam treba i više odmora i regeneracije- bez toga se ne može. I ne pokušavajte da prevarite svoje telo popodnevnim dremkama umesto dva sata noćnog sna- neće vam proći. I ne pokušavajte da uzmete dva dana godišnjeg odmora posle tri meseca napornog rada- neće vam biti dovoljno. Dnevni odmori, nedeljni odmori i mesečni odmori su imperativ za vas. Hipersenzitivnost nije ni prokletstvo ni invaliditet ni problem- to je ograničenje vašeg tela kao što imate ograničenje po koji spektar svetlosti vidimo. Neki od nas imaju poteškoća sa razlikovanjem boja- zeznuto ali nije ne moguće živeti, neki od nas nemaj sluha za muziku- tužno ali tako je, a neki su hipersenzitivni. Ako prestanete da očekujete od sebe više nego što biološki možete, postoje i druge dimenzije uspeha koje možete da dosegnete.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s