Piše: Tijana Stojšić
Kada realnost ne ispunjava naša očekivanja dešava se da bežimo u sanjarenje ili maštanje. To je odbrambeni mehanizam koji podrazumeva zamišljanje slika koje izazivaju određene emocije.
Maštanje može imati svoju blagotvornu funkciju jer nam pomaže da se povežemo sa našim „unutrašnjim detetom“, a takođe nam pomaže da se osećamo bolje. Kada maštamo naše telo se opušta i smanjuje se nivo stresa. Ovi momenti dokolice, mogu biti i momenti stvaralaštva. Često baš u stanju opuštenog uma i tela, javljaju se nove ideje koje mogu biti kreativne i predstavljati potencijal za uspeh.
Pre nego što je bilo koja ideja bila sprovedena u realnosti, rodila se prvo u nečijoj mašti, u nečijem umu. Kada maštamo, mi vidimo ono što želimo- postajemo vizionari sa idejama o budućnosti kakvoj težimo. Kada želimo samo ono što vidimo- mi smo pasivni, konzumiramo ono što nam se nudi i smanjujemo svoju sposobnost da aktivno utičemo na tok naših akcija i odluka.
Međutim, kao i u svemu, neophodan je balans. Prihvatiti realnost takvu kakva jeste i opet dozvoliti kreativnom detetu u nama da mašta, optimalan je recept za uravnoteženo funkcionisanje.
Često pribegavanje maštarenju ili sanjarenju udaljava nas od objektivne stvarnosti i onesposoblja nas za funcionisanje u stvarnom svetu. Opet, izostanak sposobnosti za imaginaciju nas udaljava od nas samih i naših želja.
Ipak, čini se da u današnjem svetu gde su informacije na dohvat ruke, ne možemo da ne budemo informisani.
Većina nas je preplavljena raznim informacijama i čini se nekad je teško odvojiti vreme za sebe.
Zato ponekad možete isključiti TV, mobilni i računar i dozvolite sebi da maštate.
Vaše mesto duhovnosti 