Psihologija, Tijana Stojšić

Otvorenost


Piše: Tijana Stojšić

Svako dete koje je tek rođeno je u početku otvoreno i vodi se svojim emocijama. Ono doživljava stimuluse kao prijatne ili kao neprijatne i na to reaguje. Tako je sve do tačke dok ne odraste dovoljno da može da prima poruke od neposrednog okruženja, kako neke njegove reakcije nisu poželjne. Određena ponašanja bivaju zabranjena, a samim tim i neki aspekti detetove ličnosti bivaju potisnuti- kako bi ono bilo prihvaćeno od svog okruženja.

Ako pratimo svoje emociomnalne impulse, možemo primetiti da je najprirodnije stanje za čoveka, kada deluje u skladu sa tim što oseća. Međutim, društvene norme ipak nalažu određene granice, a kako bi smo bili prihvaćeni od strane društva moramo poštovati te granice. Kada niste otvoreni, pati vaš emocionalni život a takođe i vaše telo. Potiskivanje može da dovede do brojnih psihosomatskih manifestacija.

Foto: Bart Larue unsplash.com

Neretko mi ljudi govore kako bi želeli da postignu da budu više otvoreni. Ako smo vaspitavani u stilu poslušnosti i zadovoljavanja društvenih normi, teško da će nam otvorenost dolaziti spontano. Deca koja su vaspitavana da budu adaptirana u svoje socijalno okruženje, kao odrasli mogu da potraže ono potisnuto slobodno dete u sebi. To je moguće, ali potrebno je da počnemo da osluškujemo sebe, svoje potrebe i emocionalne impulse. Takođe, moramo da se zapitamo ko odlučuje o tome šta je primereno a šta nije, i prema čijim merilima živimo i donosimo neke bitne životne odluke? Da li su naši izbori zaista produkt naših želja i potreba ili su posledica isunjavanja očekivanja i normi koje društvo definisalo za nas? Da li je moguće biti u potpunosti otvoren i biti adaptiran prema očekivanjima drugih? Da li možemo da se nosimo sa tim da ako se otvorimo, možemo biti odbačeni ili ismejani? Možda će naši izbori biti etiketirani kao pogrešni?

Foto: Jon Flobrant unsplash.com

Pretpostavimo da je većini ljudi neophodan balans između otvorenosti i prihvatanja od strane drugih ljudi. U skladu sa tim možemo napraviti listu stvari koje su od visokih vrednosti za nas. Da bi smo bili zadovoljni, neophodno je da znamo koje su to stvari koje nisu predmet kompromisa. Delovanje u skladu sa svojim autentičnim potrebama nije sebičnost- to je ljubav prema sebi. Takođe, ako smo autentični i iskreni, jačamo naše samopoštovanje.

Otvorenost podrazumeva nezavisnost mišljenja, toleranciju različitosti, intelektualnu radoznalost, imaginativnost i sklonost nedogmatskim stavovima. Osobe koje su otvorene osluškuju svoje unutrašnje impulse. Njihov spektar interesovanja je često širok. Ako želite da jačate ovu crtu svoje ličnosti, počnite od toga da osluškujete sebe i svoje emocije.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s