Piše: Dalibor Stojšić
Postoji matrica u koju je čovek uvučen i na koju se naslanjaju sve ostale životne matrice. Osobe sa malo višom svesnošću uviđaju da su uvučeni u matricu, koja sve vreme života podrazumeva borbu za egzistencijom. To više nije samo borba, ona osnovna borba za preživljavanjem, već borba na koju smo naučeni od rođenja da je ovaj svet surov i da je potrebno da se izborimo za „svoje mesto pod suncem“.
Upravo jedan od inteligentnijih ljudi današnjice Vadim Zeland nam poručuje, svojim objašnjenjem i primerom klatna, da borba ne samo da je nepotrebna, nego je i loša po nas. Učeni smo da kroz život, određene vrste školovanja treba da napredujemo da se borimo, postignemo nešto i postanemo uspešni. Edukacija je relativna stvar. Možete da se edukujete i vaninstitucionalno, možete da odaberete ono što vama prija, bez obzira da li ćete biti u vezi svog rada podržani od strane „strukture“, koja je postavljena na ovoj planeti. Postavljena „struktura“ nam daje lažnu ideju da nam borba i postizanje njenih ciljeva daje životni smisao. Zato imamo mnogo obrazovanih ljudi, koji žive i rade svoje poslove bez osećaja smisla. Iz toga više ne mogu ili ne žele da izađu, jer se čvrto drže za tu identifikaciju sebe, koja im omogućava održavanje egzistencije. Zapravo, ljudi se vrte u krug. Borili su se da steknu neko zvanje, titulu, imetak, status ili bilo šta drugo što je za njihov um predstavljalo pravi put, kako bi jednog dana imali dovoljno…Čega? Pa, odgovor je jasan. Materijalnog.
Uviđate li da se sve vrti oko novca, oko materijalnog, oko puke egzistencije i borbe za sopstveni život, koja je danas na višem nivou, jer više nije dovoljno imati samo za hranu, već su tu važne raznorazne potrebštine. Borite se želeći da steknete sigurnost u svetu, koji vam sve vreme daje do znanja da je nesiguran i da sve može da nestane preko noći. Sve što ste stekli može jednostavno da iščezne. I za šta i za koga ste se borili?
Odustajanje od borbe ne znači odustajanje od svojih ciljeva. Naprotiv. Stalna borba vas iscrpljuje, dovodi vas do čestih osećaja razdražljivosti, do raznih oblika oboljenja. A zašto je to tako? Stari gnostici, a danas i neognostici, su znali a i danas znaju da voljni napor nije moguć. I to jednostavno morate da shvatite. Bez osnovnog osećaja vizuelizacije cilja, uživljavanje u to što želite da ostvarite, sam voljni napor neće uroditi plodom. Hajde da to objasnimo primerom klatna. Zamislite klatno na skali 0 i vi svojim voljnim naporom gurate to klatno napred, ka uspehu. U jednom trenutku, usled bilo kakve situacije, može to biti bolest ili samo iscrpljenje, nećete više moći da gurate to klatno napred. Šta se dešava kada klatno pustite? Naglo će se vratiti nazad, ali ne na početnu nulu, nego daleko u minus fazu.
Jedan od velikih mislilaca, a za mene i jedan od boljih poznavalaca ovog sveta, Alan Watts često je pitao svoje učenike: Čime bi se bavili kada novc ne bi bio bitan? Mnogi su odgovarali da bi bili umetnici, slikari, pisci…neki bi jednostavno želeli da uživaju u lepoti prirode i jahanju konja. A da li možeš da budeš instruktor jahanja? Eto rešenja!
To sve naravno ne znači da rad ne postoji i da ćete samom željom da nešto ostvarite to „pasti sa neba“. Ne, neće. Samim postavljanjem cilja da ostvarite nešto što je iskreno u vama stvara se određena vrsta „tenzije“. To je pozitivna tenzija, o kojoj opet mnogo znaju i gnostici i neognostici danas. Ta „tenzija“ će vas gurati napred, bez potrebe da izazivate bilo kakvu borbu. U toj „tenziji“ ćete uživati, ona vas motiviše, inspiriše, dovodi vas do stanja kada sami pronalazite veoma lake načine da dostignete svoj cilj. Napetost i borba su znak da gurate voljnim naporom nešto i da u dubini sebe vrlo dobro znate da taj cilj, koji navodno želite, nije vaš pravi iskonski cilj.
Istinski vaši ciljevi se ostvaruju lako. Realizacija cilja traje onoliko dugo koliko je potrebno, ali čitav taj put vas čini srećnim, čak i kada se osećate možda iscrpljeno zbog tog rada. U vama se i dalje oseća istinska sreća. Taj svoj istinski put ka svom istinskom cilju nikada nećete napustiti. Naravno, ukoliko ste svesni toga. Zašto biste napustili nešto što vas iskonski raduje i čini vas srećnim?
Sam put ka ostvarenju cilja je sreća. Budite ono što zaista jeste. Nikada nije kasno. Biti JA u pravom smislu te reči je najveća radost. Ne obraćajte pažnju na to da li će ova svima nama nametnuta „struktura“ biti naklonjena vašem cilju. Vi svakako na ovaj način odstupate od tog sistema vrednosti i idete ka svom cilju. A kada uspete uvidećete jedno veliko čudo. Sama „struktura“ odnosno matrica nema drugog izbora nego da podrži vaš uspeh! Kada uspete sama „struktura“ tj. matrica vam daje i materijalno, i status i poštovanje drugih…Ali, vi ćete tada već znati sve.
Vaše mesto duhovnosti 