Piše: Tijana Stojšić
Svi ljudi ponekad iskuse osećaj usamljenosti u nekom stepenu. Nekad se osećamo manje sami kad smo sa drugim ljudima, a ponekad ni to nije dovoljno. Usamljenost možemo doživeti i kad smo u društvu drugih ljudi. To je bolna emocija koju karakteriše osećaj praznine i nedostatak bliskosti i pripadnosti.
Usamljena osoba ima doživljaj da je drugi ljudi ne razumeju, da su prema njoj ravnodušni ili nezainteresovani. Nekad može čak i da se javi osećaj bezvrednosti.
Realno je da ponekad okruženje može biti neadekvatno i da se zbog toga javlja taj osećaj. To se može rešiti ako osoba pronađe adekvatno okruženje sa kojim se može povezati.
Medjutim, ono što je najčešći razlog tog doživljaja jeste da smo se zapravo udaljili od sebe. Osećaj usamljenosti nas poziva da obratimo pažnju na naše potisnute želje i potrebe. Negde na putu udaljili smo se od našeg istinskog JA, od naše individualnosti kako bi smo se uklopili u društvo i da bi smo preživeli. Borba za opstankom i postizanjem nam nekad ne ostavlja vremena da zaista sednemo i pogledamo u sebe.
Postoje razni razlozi zašto smo se udaljili od sebe. Nekad čak i ne moramo trošiti mnogo vremena „lupajući glavom“ zašto smo sada tu gde jesmo, već posvetiti svoje dragoceno vreme da pronadjemo način da budemo zadovoljni.
Svaka emocija, bilo da je prijatna ili neprijatna, ima svoju korisnu funkciju. Ako ste tužni ili nesrećni zato što ste usamljeni ili imate osećaj da vas drugi ljudi ne razumeju, onda slušajte taj glas. On vam govori da se vratite sebi, jer vam niko drugi neće nadomestiti taj nedostatak.
Npr. ljudi koji su skloni kratkotrajnim ali strasvenim ljubavnim avanturama, najčešće beže od tog osećaja. Ti kratki trenuci koji podižu adrenalin su beg od stvarnosti, a kratke veze daju lažan osećaj pripadnosti.
Sa druge strane, u samoći se može uživati. Samoća se razlikuje od usmaljenosti po tome što može biti izvor raznih kreativnih, stvaralačkih momenata i momenata u kojima osoba uživa u druženju sa sobom.
Vaše mesto duhovnosti 