Piše: Tijana Stojšić
Osećanje da nismo dovoljni najčešće datira još iz detinjstva. Poruke koje dete dobija od značajnih drugih (bilo da su roditelji, neki autoriteti ili pak vršnjaci u školi) nekada mogu biti pune prezira, omalovažavanja, konstantnog upućivanja na nedostatke i pogreške, a još strašnije je kada je detetova ličnost ignorisana. Deca često introjektuju te poruke, bilo da su one direktne ili indirektne. One postaju deo ličnosti, tj osoba počinje sebe da doživljava kao manje vrednu. Tako se razvijaju nisko samopouzdanje i samoprezir.
Ponekad se može desiti čak suprotno – da osoba razvije arogantno ponašanje, kako se ne bi ponovo osetila poniženo. Kompleks više vrednosti je najčešće samo vid odbrane, zid koji sprečava narušavanje vlastitih granica.
Možda ste primetili da je vaše samopouzdanje poljuljano sada, u odraslom dobu. Tada je potrebno zapitati se odakle to potiče i gde je izvor eventualnih toksičnih poruka. Važno je reagovati. Možemo pokušati da smanjimo kontakte sa osobom koja nam šalje takve poruke- to je potpuno opravdano, bilo da je u pitanju poznanik ili bliska osoba. Ako je to ipak nemoguće, možemo da promenimo sopstvene reakcije u odnosu na tu osobu. Možemo reagovati odvažno u kontaktu sa tom osobom i jasno istaći sopstvene granice, koje se ne mogu preći ili jednostavno uvideti da nam ta osoba šalje takve poruke baš iz tog razloga jer se sama oseća nedovoljno vredno, a možda i njene rane datiraju još od detinjstva.
Nekad je potrebna podrška da bi smo ponovo osvestili sopstvenu vrednost i popravili tu narušenu sliku o sebi.
Nikad nije kasno za rad na sebi.
Vaše mesto duhovnosti 