“Neko” vas posmatra!

Piše: Dalibor Stojšić

Da li imate osećaj da vas “neko” konstantno posmatra? Da li često imate osećaj da taj “neko” zna svaki vaš sledeći korak? I uvek je tu, sve vidi, samo posmatra, ali se nikada nije aktivno uključio u vaše događaje. Ne, nisu tema psihički poremećaji, već nešto sasvim drugo. Zanima li vas?

Hajde da pokušamo da istražimo: Ko je taj “neko”?

Niko od nas se ne seća svog rođenja, svog početka bivanja na ovoj planeti. Ne sećamo se ni početka našeg odrastanja, sve dok nismo ustanovili da smo postali neko. Na početku, saznali smo svoje ime i na njega počeli da se odazivamo. Počeli smo da učimo razne radnje poput podizanja, puzanja, potom hodanja, govora itd. Mi smo postajali funkcionalni čovek i sve više smo postajali neko sa svim svojim vrlinama i manama. Slažete li se?

Mi tačno znamo ko smo. Sigurni smo u to. Razvijamo svoje sposobnosti. Učimo, intenzivno učimo kroz školstvo i socijalno okruženje. Odrastamo i menjamo uloge. Od malog deteta, do odraslog čoveka sa velikim odgovornostima. Kada bi nas neko upitao ko smo, mi bismo tačno znali da odgovorimo u odnosu na zadatu situaciju. Mi tačno znamo kada smo dete, roditelj, radnik, komšija, kupac, prodavac…Sve znamo i samo menjamo uloge. Mi tačno znamo ko smo, iako nas ima u bezbroj varijanti, odnosno uloga. Da li se i dalje slažemo?

Kada bih vam rekao da su sve te uloge zapravo konstrukcije uma i da to niste VI, da li biste mi poverovali?

Taj “neko” ste VI!

Kada bih vam rekao da ovaj neko, kojeg ste izgradili, je zapravo lažni neko, a da je onaj “neko” ko posmatra zapravo VI, odnosno vaše pravo JA, da li biste želeli to da prihvatite? Verovatno da ne biste prihvatili, jer neko, baš ovaj neko ko je izgradio čitav identitet, čita ovaj tekst i ne pada mu na pamet da samog sebe ukine.

Ipak, pokušajte da makar malo zastanete i osetite sebe. Stalno ste u žurbi. Ovaj svet je aktivan i ne trpi letargiju i prirodno je da ste aktivni. Ali, zar morate bez prestanka da budete umno aktivni? Suština je u umnom zaustavljanju. Zaustavite um za trenutak i videćete: Onaj “neko”, koji posmatra, ste zapravo pravi VI, vaše pravo JA.

JA je iza, JA vidi i posmatra, JA je svedok svega, JA je besmrtan, JA je neuništiv, JA ne poseduje strah, JA nema nikakvih nepoželjnih stanja, JA nikada ne može da bude psihički nestabilan, JA nikada ne brine…JA je taj “neko”! JA je savršen!

JA nema identitet, JA nije telo, JA nema ime…

Hiljadama godina pokušavaju da mu daju ime. Postoji hiljade imena i opisa, ali nijedno nije pravo. Sve su to konstrukcije uma. Njegovo ime nije važno. Važna je suština. Zaustavite se, oslušnite i osetite sebe…Ne verujte nikome. Ni meni. Dokučite sami: Ko je JA?

I? Šta ste saznali? Ko to posmatra?