Piše: Dalibor Stojšić
Svakog od nas nadahnjuju mudre izreke i priče. Mnogi od nas se svakodnevno napajaju sa tog izvora. Slušamo i gledamo video klipove, čitamo citate i tekstove mudrih ljudi. Osećaj je lep. Čak prelep. Ovakve misli nas podstiču, motivišu, daju nam snagu da istrajemo na svom ličnom putu.
Koliko god kudili ovu našu planetu i civilizaciju, ipak postoji više pameti nego zla, ali naši umovi su tako programirani da primećuju samo negativnosti. Mnoga znanja su danas ponuđena čovečanstvu. Ima ih više nego ikada. Danas, uz pomoć savremene tehnologije, postaje sve dostupno. Izgovor ,,Ne znam gde to da potražim” više nije aktuelan, jer dovoljno je samo želeti, a internet će u pretragama izneti gomile podataka.
Put znanja i put mudrosti je dobro opredeljenje za pojedinca, bez obzira koje znanje je odlučio da unese u svoj život. Ali, uviđam jedan drugi problem kod većine. Izrečeno ili napisano se ne živi. Znanja i mudrosti se ne prenose u realnost.
Ne ostaj na mudrim rečima
,,Mudre reči moj brate, ali reči neće zaustaviti neprijatelja”, rekao je princ Persije Tus svom bratu Dastanu, uoči napada na Alamut (iz filma: Prince of Persia). I zaista je tako. Sama reč neće učiniti ništa konkretno, potrebno je naše delovanje. Reč ima snažnu moć. Ali, bez akcije ona ostaje poput ideje, koja nije realizovana.
Reči treba pažljivo da biramo. Reči su odraz naših misli, a samo mi odlučujemo kada i koje misli želimo da koristimo. Sve je na nama. Dakle, drevni princip: ispravne misli, ispravan govor i ispravno delovanje je i dalje na snazi.
Mudre reči, koje su kao što rekoh, proizašle iz mudrih misli ostaće ,,neiskorišćene” ukoliko ne počnemo da ih živimo. Puko teoretisanje neće pomoći. Mnogi upadaju u zamku teorija, uposleni sopstvenim umom, pokušavajući običnim intelektom da razumeju i da dokuče mudrost. Iako ne uspevaju u tome, iznova pokušavaju. Čudan je taj um.
Biti-činiti-imati
Ovaj princip opisao sam ukratko u svojoj knjizi ,,Put u sadašnjost”, koju možete besplatno preuzeti na ovom blogu. Prevashodno je važna faza BITI. Sam princip ČINITI, odnosno voljni napor nije dovoljan. Poznato je da samim voljnim naporom, odnosno radom, nećemo ništa značajno postići. Neću vam pominjati zakone starih znanja na ovu temu, jer u svom okruženju imate mnogo ovakvih primera. ,,Radim po ceo dan i opet ne mogu da preživim”, česta je rečenica kod onih, koji koriste isključivo voljni napor. Ovakve osobe su vidno iscrpljene, posle nekog vremena se razboljevaju i dogodi se da čitav njihov voljni napor na kraju pređe u potpunu suprotnost. Treba sve ovo razumeti kao jasan dokaz da sam rad ne može da bude trajno rešenje. Voljni napor je poput klatna. Gurate ga izvesno vreme, ali kada dođete do faze iscpljenosti, klatno se vraća, ali ne na početnu poziciju, već daleko u minus. Razumete li?
Zato je važno BITI. To je ta prva i najvažnija faza. Osetiti sebe u tom stanju postojanja. BITI to što želimo i to odmah. Postati to nešto, iako vam se u tom trenutku ,,to nešto” čini nerealnim. Ali, tako se počinje. Uživite se u to ,,nešto”, BUDITE to i onda pravac akcija. Faza ČINITI. Delujte u skladu sa svojim BITI. To vaše BITI vam daje snagu i motivaciju i govori vam šta vam je ČINITI. Lako je, zar ne?
Kada spojimo obe faze, tek to je Mudrost. Mudar čovek radi ono što govori i misli. Tako se na pravi način realizuje. Ne zbog drugih, već zbog sebe. BUDITE mudri.
Vaše mesto duhovnosti 