Piše: Gordana Damjanović
Da li uopšte postoji laž? Ako ja čvrsto verujem u nešto i ako je to za mene zaista istina, a za tebe nije, da li ja tebe lažem? Zar nema svako svoju istinu? Koliko eksperimenata je to dokazalo? Ljudi koji prisustvuju istom događaju opisuju ga potpuno različito. Ko tu laže i da li bilo ko laže?
Po mom mišljenju, ne postoji striktna laž, kao ni istina. Ništa nije crno ili belo. Ako za mene nešto nije istina, a ja tebi to ipak kažem, pritom želeći da te poštedim neprijatnosti, bola, šta je onda to? Koliko je pacijenata otišlo od lekara kući sa pogrešnom ili prećutanom dijagnozom? Koliko njih je, uvereni da su zdravi, zaista ozdravilo? Koliko puta su lekari ostali u čudu kada ti isti pacijenti dođu na kontrolu i snimci budu sasvim uredni? Gde je nestala bolest? Da li je uopšte postojala? Da li ćete osuditi tog lekara? Laž koju prihvatiš kao istinu i počneš da je živiš kao svoju istinu, zaista postaje istina?
Kant je jednom napisao da laž uništava čovekovo dostojanstvo. Nije bio blag u kritici laži. Možemo se složiti, ali o kakvoj laži je reč? Da li o laži muža koji vara ženu, ali ne želi da ona to sazna, jer bi otišla od njega, a on to ne želi? O laži lekara koji kaže pacijentu da je sve u redu, pritom gledajući u nalaze koji kažu da ništa nije u redu? On samo želi da pacijent ode srećan kući, jer misli da mu ionako nema pomoći. Laž majke koja kaže detetu da će se tata vratiti kući jednog dana, pouzdano znajući da neće, ali njeno dete je srećno? Da li taj lekar ili ta majka preuzimaju ulogu onog koji zna šta je za nekog dobro i dobronamernom laži uskraćuju lekciju koju je Bog nekom namenio? Da li to iko zna?
Postoji li laž s jedne i istina s druge strane, ako uopšte i te strane postoje? Postoji li zaista dobro i zlo, lepo i ružno? Da li su sve to zapravo samo naše klasifikacije?
Svako ima svoju istinu i na nama je da to prihvatimo.
Stalno se govori o širenju istine. Koje, čije istine? Moja istina je da Bog postoji, a da li je to tvoja istina? Ako ja ne mogu da budem u miru sa tim da ti razmišljaš drugačije od mene, onda želim da ti nametnem svoju istinu. Time možda mislim da činim dobro delo, želeći da te izvedem iz tvoje ”zablude”, a zapravo vršim napad.
Sledeći put kada poželite da nešto odbacite i kategorišete kao laž, zastanite i razmislite!
Sledeći put kada poželite da širite svoju istinu, zastanite i zapitajte se iz kojih pobuda to želite?
Osvestite prave razloge koji stoje iza takve želje. Postupajte svesno.
Šta ako je istina isto što i laž?
Vaše mesto duhovnosti 