Duhovnost, Milica Pantović

Cvrkut


Piše: Milica Pantović

Pričaj mu, otvori dušu… Nije tek tako vrabac sleteo na tvoj prst. Kaži mu šta te muči i tišti… I koliko duboko su se brige sveta zarile u tvoje srce…

Foto: pixabay.com

I divi se što ne odlazi sa mesta zločina i što te tako radoznalo i dovoljno dugo, umiren, sluša. I što nema potrebu da ti o svojim brigama govori, iako ih i on ima, kao i svako živo biće što postoji. A onda kad pogleda u vis i namesti kljun u ravan sa oblacima, pa ipak srećan odleti i cvrkutom te pozdravi…

Zadivi se i tome. I učini isto što i on, pošto si mu svoju brigu predala. Otpusti je i dopusti joj da dalje sa njim leti, jer mu dok to radi ne smeta i on sa njom ume. I pomisli kako bi i ti mogla da učiniš isto, ženo Božja. Srećnice brižna svetlooka, sa naglašenim obrazima ratnice. Ptico nekrštena, što si krila dobila da njima ukrašavaš Zemlju po kojoj hodaš…

Foto: Sommi-h unsplash.com
Foto: Designecologist unsplash.com

Briga nestaje kad krila počneš da širiš tu gde jesi i kad osvestiš da su tvoja. A mir dolazi kad se setiš da je sve, baš sve, prolazno, kao i to zbog čega strepiš. Jer, odneće strepnju neko novo sutra… A zašto tvoje sutra ne bi bilo sad…, viknu s visina vrabac, pre nego što baci sa sebe sve brige sveta, pa i tvoju. I pretvori se u list. U osmeh. U Kosmos. U Boga.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s