Piše: Aurora Boris
Svet oko nas je poput drveta čije grane vidimo svuda oko sebe, a koje je ukorenjeno u nama. Sve što se dešava oko nas posledica je uzroka koji je u nama. Kada oko sebe vidimo bolest, tugu ili nemoć, to u nama izazove nemir, odbijanje, žalost ili teskobu. Možemo misliti da je to što smo videli uzrok toga što osećamo, odnosno da je to što osećamo posledica toga što vidimo ispred sebe. No zapravo je obratno. Ta osoba u bolu zauzela se za nas po milosti svoje božanske prirode i ponela tu bol kako bi po milosti svojoj nama ukazala da ta bol, ta slika potiče od nas samih, od onoga ko gleda. U nama je uzrok toga dešavanja, a postajemo ga svesni jedino kada ga vidimo prikazanog ispred sebe inače ne bismo osvestili da to postoji u nama.
„Ne možemo ništa videti spolja što već ne postoji u nama samima.“
Sve što vidimo spolja samo je posledica uzroka koji već žive u nama. Jedino kada preuzmemo potpunu odgovornost za sve što vidimo i za svaki doživljaj koji proživimo, možemo postati jedno sa svojim svetom. Možemo biti celoviti. Dokle god okrećemo glavu od neprijatnosti, prebacujući odgovornost na drugoga, misliti da je to nešto „tuđe“ i dokle god izbegavamo neprijatni osećaj potiskujući ga, ne možemo biti jedno sa samima sobom. Ne postoji to što je tuđe, može postojati samo naše otuđenje od nas samih.
Voleti sebe znači voleti sve aspekte života, sve što postoji, bezuslovno i bez osude, prihvatati i biti u milosti, ceneći to koliko su drugi zapravo milostivi prema nama i u ljubavi prema nama jer su spremni poneti žrtvu nas radi. Isceljenja radi. Neka naše prisustvo bude čisto i blago, bez tereta misli, krivice, osude, projekcije ili odbijanja. Postati neodvojiva celina sa svojim svetom znači postati integrisan i celovit. Tada možemo razumeti da smo iscelitelji koliko i isceljeni i da ta dva nikako nisu odvojena, kao što nismo ni mi od našeg sveta i svega što nas okružuje.
Vaše mesto duhovnosti 
…Nekako na tragu Lajbnicovog racionalizma. Dok je empirista Lok tvrdio da nema ničega u razumu čega prethodno nije bilo u čulima, Lajbnic je uveravao: Da, nema ničega u razumu čega prethodno nije bilo u čulima, OSIM samog razuma.
Pozdravljam.
Samo raz-um može raz-dvojiti i podvojiti, dajući odvojene nazive onom što je zapravo jedno. „Magijski trik“ razdvajanja Sebe od Samog Sebe paralelno uz ukazivanje da sadržaj nije isto što i njegov opis ili da spolja nije isto što i unutra, dok oba pripadaju opisu ili da bilo koje dve naizgled odvojene stvari nisu jedno, dovodi do prelepog „postojanja“ dvojstva iz Jednog koje je „sposobno“ da opaža sâmo Sebe. Jer, kada Ništa postane, a oduvek je bilo, svesno Sebe, to Ništa može videti Sebe kao Nešto, a u Svojoj „biti“ i dalje je čudesno, neshvatljivo i neobjašnjivo Ništa. Sve napisano samo je moja interpretacija stvarnosti, koja, kao takva, može biti istinita za mene kao i za one koji svet gledaju na sličan način. Jer svet nije ništa drugo do opis sveta, interpretiracno isto što i interpretacija.
Hvala od srca za Dodir Inspiracije
Moja namera nije bila da umanjim kreativnu spoznaju niti umetnički efekat vaše napisane impresije. samo obična primedba. Nadam se da se nismo pogrešno razumeli.
Od srca Vam hvala na komentaru. Odnos stvara rast, bio odnos u vidu primedbe ili kreativne dopune. Nadam se i radujem budućim interakcijama.