Zemlja bez tragova

Kakvo god da je naše mišljenje o mogućnosti preporađanja, svakoga dana svedoci smo kako se rađamo u određenim stanjima uma i u njima umiremo. Jedno prijatno iskustvo, kada se vežemo za njega, stvara u nama osećaj da ćemo biti srećni zauvek. Kada se vežemo za neprijatno iskustvo, možda se osećamo kao da smo u paklu i kako će tako i ostati. Nedostatak prave perspektive znači da ne vidimo vezu između vezivanja za iskustva i gubljenja u njima. Čak i dobro za koje prianjamo odvešće nas u patnju. Kada jasno uvidimo da su sva iskustva ono što jesu — veselje osećamo prijatnim, tugu neprijatnom — i da nijedno iskustvo ne traje zauvek, tek tada zaista prigrlimo put pročišćenja. Oni koji su pročistili srce i um od svakog kompulzivnog vezivanja znaju stvarnost na način koji mu ostali možemo samo da zamišljamo. U njima bilo kakvo iskustvo ne ostavlja trag. Zato se njihova stvarnost može nazvati zemljom bez tragova.

S ljubavlju

monah Munindo