Dovoljno je da znate šta niste! Ne treba da znate šta jeste. Jer sve dok znanje predstavlja opis u izrazima (pojmovima) koje već poznajete, opažanjem (shvatanjem), ili mišljenjem (idejom), ne može postojati tako nešto kao što je samosaznanje (samoostvarenje), jer ono što ste vi se ne može opisati, osim kao potpuna negacija. Jedino što možete reći je: „Ja nisam ovo, ja nisam ono“. Vi ne možete reći: „ovo sam ja“ („ovo je ono što sam ja“), jer to upravo nema smisla. Kada vi možete označiti „ovo ili ono“ za vas, to ne može biti vaše Sopstvo. Sigurno, vi ne možete biti „nešto“ drugo.
Vi niste ništa vidljivo (opažajno) ili zamislivo (zamišljeno). Ali ipak, bez vas ne postoji
ni percepcija (opažanje) ni imaginacija (zamišljanje).
Vi posmatrate osećaj srca, mišljenje uma, delovanje tela; sam akt (čin) percepcije
(opažanja) pokazuje vam da vi niste ono što opažate.
Možete li biti opažanja, iskustva, bez vas?
Iskustvo mora „pripadati“ nekome. Neko mora doći i izjasniti se (objaviti) to kao
njegovo sopstveno.
Bez onoga ko doživljava (ima iskustvo), iskustvo nije stvarno.
Iskustvo koje vi ne možete imati, od koje je ono koristi vama?
Moj život je niz događaja, kao i vaš. Jedino što sam ja nevezan i vidim prolaznu dramu (igru) kao prolazni san (paradu), dok ste vi vezani za stvari i krećete se zajedno sa njima.
Vaše mesto duhovnosti 