Samadi je viši oblik meditacije. Ne može svaki čovek putem meditacije postići stanje samadija, i ne može svako ko je naučio da ulazi u samadi da dostigne duboki samadi, u kome se telo može očuvati mnogo godina.
U stanju dubokog samadija, tzv. “kameno-nepokretno stanje”, telo postaje tvrdo i hladno, a obim razmene materija u telu smanjuje se do nule. To omogućuje poseban mehanizam koji reguliše režim stanja vode u organizmu.
Voda je posebna supstanca; ima izuzetnu ulogu u nastanku života na Zemlji. Po gustini je između vazduha i zemlje. Tela u stanju dubokog samadija mogu se čuvati na tri mesta: prvo je voda, a ostala dva mesta su lednici i pećine.
Smanjenje razmene materija i kameno-nepokretno stanje tela postižu se izmenom stanja vode unutar tkiva. Osim poznata tri agregatna stanja, u stanju samadija voda prelazi u posebno, četvrto stanje, inače nepoznato nauci. To četvrto stanje vode, omogućava zaustavljanje procesa metabolizma unutar tkiva i njihovo prevođenje u tvrđe stanje (pri + 4 step. C), a da se pri tom ne unište.
Poznato je da se Vasiona sastoji uglavnom od vodonika. Univerzalno informaciono polje, koje je prevashodno talasnog karaktera, povezano je sa vodonikom. Moguće je da se prenos informacija obavlja preko vodonika u vodi; torziona polja duše verovatno takođe deluju na vodonik u vodi.
Putem meditacije, pozitivno zakrivljena torziona polja duše, preko biopolja, prenose informaciju o izmeni stanja vode. Potrebna je efikasna meditacija da bi biopolje počelo da deluje na vodu organizma, a kroz nju na razmenu materija.
U samadi stanju, duša se nalazi van tela; čovek nastavlja da živi ostavivši svoje telo u konzerviranom stanju. Kroz samadi stanje, čovek spoznaje život duše i ulogu Višeg Uma i, vrativši se u telo, postaje duhovniji. Ako se duša vrati u telo, ćovek će izaći iz stanja samadija i oživeti (nakon mnogo godina).
Genofond čovečanstva
Čovečanstvo koje živi na površini Zemlje, nije bezbedno od geoloških i kosmičkih katastrofa. Razni međuljudski sukobi, sa punim eskaliranjem, takođe mogu dovesti do sveopšte katastrofe i samouništenja čovečanstva.
U slučaju potpunog uništenja čovečanstva na Zemlji, bio bi potreban ogroman evolucioni rad prirode da se iznova izgradi čovek putem otelovljenja duha. Zato je logičnije da se izgradi sistem za očuvanje postojeće antropogeneze.
Uloga samadija je demonstracija mogućnosti života bez tela, a s druge strane, mogućnosti konzerviranja tela na dug period (stotine, hiljade, milioni godina). Ne treba nipodaštavati ulogu tela, koje je rezulatat duge evolucije. Lakše je sačuvati telo u stanju samadija, nego čitav put evolucije započinjati iznova.
Očuvanje ljudskog tela u stanju samadija daje mogućnost za stvaranje svojevrsnog “genofonda”, kao način za preživljavanje globalnih katastrofa.
Genofond čovečanstva sačinjavaju ljudi različitih civilizacija u stanju samadija, konzerviranih na hiljade i milione godina. Mogućnost izlaska iz stanja dubokog samadija rezervisana je za slučaj sveopšte katastrofe, sa ciljem očuvanja života na Zemlji. Druga mogućnost korišćenja Genofonda vezana je za slučaj masovne regresije ljudskog društva, radi njegovog usmeravanja putem napretka.
Genofond čovečanstva čuva u sebi predstavnike tri poslednje rase – Lemurijance, Atlantiđane i ljude naše civilizacije. To je veoma drevna pojava na Zemlji, koja se proteže na period od nekoliko miliona godina.
Do najave uništenja čovečanstva došlo je već u doba civilizacije Lemurijanaca, kada je i bio izgrađen prvobitni Genofond čovečanstva. Lemurijanci čine Jezgro Genofonda. Ima i mnogo Atlantiđana, ali njihova uloga znatno je manja od uloge Lemurijanaca. Ako se Genofond čovečanstva bude aktivirao, upravo će Lemurijanci spasti čovečanstvo, zato što su oni najrazvijeniji ljudi na Zemlji.
Izvor: Agarta enklava
Vaše mesto duhovnosti 