Nije bilo, neće biti,
niti sada ima
takvoga koga bi ljudi
samo kudili ili samo hvalili.
Dhammapada, 228
Primiti neopravdanu kritiku može biti teško. Možda se javi osećaj revolta i pomislimo: „Ne zaslužujem ovo“. Ali šta se dogodi kad dobijemo neopravdanu pohvalu; da li isto tako hitro sebe upitamo zaslužujemo li to? Zapravo, u životu, svako od nas biva i kritikovan i hvaljen, nekad po zasluzi, nekada ne. Misliti „ovo ne bi trebalo da mi se događa“ isto je kao da mislimo „ne bi trebalo da osećam vetar koji duva“. Mudar odgovor kada dobijemo pohvalu ili kritiku jeste da stišamo komentatora u svojoj glavi, vratimo se telu, uspostavimo najbolju svesnost koju možemo i jednostavno registrujemo to što u tom trenutku osećamo; ništa tome ne dodajemo, ništa ne oduzimamo. Upinjati se da život nekako presložimo tako da sve naše preferencije budu zadovoljene znači skrivati se od stvarnosti. Budin put je otvaranje prema stvarnosti, onome što jeste sada.
S ljubavlju
monah Munindo
Vaše mesto duhovnosti 