U ovoj formi meditativne prakse, osluškuj unutrašnjost i osluškuj vrlo pažljivo. Da bi slušao unutrašnjost, smatraj spoljašnje stvari kao potpuno nebitne. Idi iza pojmova i misli; one nisu ti. Osluškuj ono što jeste oko samih reči, tišina, prostor.
Kada slušaš, šta čuješ? Te reči koje se menjaju slušaj kao da ih neko drugi govori, izgovara: „Ne volim ovo ili ono. Dosadno mi je, sit sam svega: hoću da idem kući.“ Ili slušaj tog „religioznog fanatika“ ili „cinika“; kakva god da je vrsta ili karakteristika tog glasa, još uvek možemo biti svesti njegove promenljive prirode.
Ne možete imati trajnu želju. Kad slušate unutra, do tačke kada slušate sve vreme, počinjete da doživljavate prazninu. Kada slušamo glasove žudnje, mislimo da su oni mi i stvaramo sebi užasne probleme identifikujući se sa njima. Smatramo da postoji trajna ličnost ili biće, sa trajnom pohlepom. Ali kroz meditaciju smo u stanju da vidimo kako svi ti glasovi izranjaju iz praznine; nastaju i potom nestaju.
Ađahn Sumedho: Skilful Means: Listening to the Mind
Vaše mesto duhovnosti 