Vaš teret je sastavljen od lažnih identifikacija – napustite ih sve. Moj Guru mi je rekao: „Veruj mi kad ti kažem: ti si Bog. Uzmi to kao Apsolutnu Istinu. Tvoja radost je božanska, tvoja patnja je takođe božanska. Sve dolazi od Boga. Uvek to pamti. Ti si Bog, jedino tvoja volja se ostvaruje i dela“. Ja sam mu verovao i uskoro shvatio kako su njegove reči bile izvanredno, čudesno istinite i tačne. Nisam uvežbavao svoj um misleći: „Ja sam Bog, Ja sam čaroban, izvanredan, Ja sam iznad.“ Jednostavno sam sledio njegove instrukcije koje su bile da usredsredim um na čisto postojanje, biće, „JA JESAM“ i budem u njemu. Sedeo sam satima sa ničim drugim u umu osim „JA JESAM“ i uskoro su mir i radost i duboka sveobuhvatna ljubav postali moje normalno stanje. U tome je sve nestalo – i ja sâm, i moj Guru, i život koji sam živeo, svet oko mene. Jedino je mir ostao, i neverovatna, nedokučiva tišina.
•Ako je to prisustvo u samom Biću – Stvarnost, zašto nestaje dok pokušavam da ga doživim? Treba li više puta da ga doživljavam do konačnog samoostvarenja?
Vaše očekivanje toga kao nečega jedinstvenog i dramatičnog, neke prekrasne, čarobne eksplozije (konačnog prosvetljenja) je samo skrivanje, bežanje i odlaganje vaše samorealizacije. Ne očekujte eksploziju (konačnog prosvetljenja) jer se to već desilo – u trenutku kad ste rođeni, kad ste započeli svoje postojanje – saznavanje – osećanje.
Postoji samo jedna greška koju ste učinili: smatrali ste unutarnje za spoljašnje, a spoljašnje za unutarnje..
Ono što je u vama, vi ste smatrali da je spoljašnje, a ono što je spoljašnje, vi ste smatrali da je u vama.
Um i osećanja su spoljašnji, ali vi ste ih smatrali da su unutarnji.
Vi verujete da je svet predmetan i spolja, dok je on potpuno projekcija vaše psihe. Ovo je osnovna konfuzija i nikakva nova eksplozija ne može je ispraviti. Morate misliti o sebi da ste izvan toga. Nema drugog načina.
•Neće mi dopustiti moje misli.
Ne odbacujte pažnju. Nemojte se boriti sa njima. Samo nemojte činiti ništa u vezi njih, pustite ih da budu ma kakve da su. Sama vaša borba sa mislima daje im snagu, život! Samo ne odbacujte pažnju, ne obazirite se na njih. Gledajte kroz njih.
Zapamtite da se sećate: štogod da se desi – dešava se zato što „JA JESAM“.
Sve vas podseća da vi jeste.
Izvucite punu korist iz toga, iz činjenice da morate postojati da biste imali iskustvo nečega (tako sećanje na Sebe postaje lako i trajno).
Nemate potrebe da prestanete da mislite, samo prestanite da budete zainteresovani (za misli).
Nevezanost, ravnodušnost je ono što oslobađa. Nemojte se vezivati, to je sve.
Vaše mesto duhovnosti 