Čuo sam da je neki filozof uvijek kupovao cipele jedan broj manje. Zbunjivao je sve prodavce: „Šta je to sa Vama? Pa vi ste poznata ličnost, a ne neka budala. Te cipele su vam male.“A on bi im na to rekao:“ Ne razumete vi to, ove cipele su mi od velike pomoći. Kad god ih obujem, ja zaboravim sve životne probleme – svi drugi problemi i brige nestanu, jer ih već dovoljno imam zbog cipela! Kada uveče dođem kući i izujem se, kažem: „Bože! Kakav dan i kakvo olakšanje“, i utonem u duboki san. To je jedno od mojih otkrića“, rekao je,“inače bi mi život bio nepodnošljiv.“
Tako to uvek biva: kad god patite priuštite sebi neku veću patnju, pa će manja proći. Ali ne zaboravite da svako ko preuzima odovornost da zapoveda drugima postaje nečovek. Degradira ljude – njihovu jedinstvenost, njihovu različitost – i svima daje isti broj cipela. Niko se ne uklapa, svi pate, a svi vaši principi postaju isti.Ima u grčkoj mitologiji jedna priča o kralju koji je malo bio lud. Imao je lepu kuću za goste sa krevetom od čistoga zlata. U početku je poneki gost odseo u toj kući, ali kasnije niko iz grada nije prolazio tim putem, jer se pročulo da je ovaj kralj veoma opasan čovek.
Podigao je on predivnu kuću za goste, ali je imao neke svoje principe – gost je morao da se uklapa u krevet. S jedne strane – on tako lud, a s druge strane – vi tako sami. A pored njega uvek četiri grdosije koje će vas, ako ste malo duži od kreveta, skratiti – i to sa oba kraja, tako što će vas udarati sve dok se ne uklopite u dužinu kreveta. Ili će kralj jednostavno zapovediti:“ Odsecite mu stopala!“. A onda možete da pričate šta hoćete, on samo kaže:“Krevet sam napravio za čoveka prosečne visine, a ja verujem u jednakost. Žalim slučaj, ali vaš problem je što se ne uklapate u krevet, to nije problem kreveta.“
(iz knjige: Zaratustra nasmejani prorok)
Vaše mesto duhovnosti 