Reč „meditacija“ pokriva različita mentalna iskustva. Cilj budističke meditacije jeste da vidimo stvari kakve zaista jesu; to je stanje budne pažnje. I to je vrlo jednostavno učiniti; to nije nešto komplikovano ili teško, za šta su potrebne godine da bismo postigli. Toliko je lako da ga čak ni ne primećujete. Kada kažete: „Treba da vežbam meditaciju“, zamišljate je kao nešto što treba da postignete – treba da savladate svoje mane, kontrolišete svoje emocije i razvijete vrline, da biste postigli neku vrstu idealnog stanja uma. Sve to zvuči tako daleko i strano onome što možemo očekivati u svom životu kao ljudska bića…
Zato, sa stavom posmatranja onoga što jeste, šta god da je, pokušajte da pogledate u sebe. To može biti nešto sasvim određeno, kao što je bes, nešto vrlo jasnog oblika. Međutim, veliki deo naših emocija su nejasne, nekako bezoblične stvari koje se neprekidno menjaju. Dakle, postavite se sada u poziciju Bude, onoga ko zna – ne sudije – i samo gledajte. Uočite koja vrsta raspoloženja ili osećaja vas je obuzela.
Kada počnemo zaista da uočavamo, zaista da slušamo i obraćamo pažnju, održavajući svesnost u odnosu na upravo to raspoloženje ili mentalno stanje (što vrlo retko činimo), tada ćemo možda postati svesni napetosti u telu ili osećaja zbunjenosti, osećaja da ne znamo baš tačno šta bi trebalo da radimo, šta bi trebalo da pronađemo. I sada postanite svesni tog osećaja kao mentalnog objekta. Sve što radimo jeste da sve više sebe stavljamo u poziciju Bude, onog ko zna. Tada svoje emocionalno stanje vidimo na jedan objektivan način; ono je ovakvo. „Šta bi sad trebalo da radim?“ – I ovo se može videti kao jedan mentalni objekat.
Ajahn Sumedho: Developing an attitude towards meditation
Vaše mesto duhovnosti 