Kada postoji sabranost, um se održava u ravnoteži. Tako, kad sretnemo osobu koja pati, možemo joj pomoći, jer nas tuga neće ophrvati. U stanju smo da sebe držimo pod kontrolom. Kada isto tako sretnemo srećnu osobu, osetimo se srećnim, ali ne moramo da osetimo pohlepu ili žudnju. Ljudi često osete zavist u takvim okolnostima. Ako smo u stanju da osetimo patnju bez besa i radost bez zavisti, onda je to ono što se naziva upekkha, spokojstvo, krajnji cilj budističkog puta.
K. Dhammasami: Mindfulness Meditation Made Easy
Vaše mesto duhovnosti 