Zen priča

Tanzan i Ekido su jednom išli zajedno niz neki blatnjavi put. Kiša je još uvek padala.
Kad zađose iza krivine naiđoše na lepu devojku u svilenom kimonu kako pokušava da
pređe put na drugu stranu. “Hodi, devojko”, smesta reče Tanzan. Podiže je u naručje i
prenese preko bare. Ekido nije progovorio ni reč sve dok uveče nisu stigli do manastira.
A onda više nije mogao da se suzdržava. “Mi monasi se ne približavamo devojkama”, reče
on Tanzanu, “naročito ne tako mladim i lepim. To je opasno. Zašto si to uradio?” “Ja sam
tu devojku ostavio još na onom mestu”, reče Tanzan. “Ti je izgleda još uvek nosiš?”