Možda najdublji razlog zašto se plašimo smrti jeste to što ne znamo ko smo. Verujemo
u samo svoj, jedinstven i od svega drugog odvojen identitet – ali ako se odvažimo da
ga malo bolje ispitamo, otkrivamo da taj identitet potpuno zavisi od jednog beskrajnog
niza stvari koje ga održavaju: našeg imena, naše “biografije”, našeg životnog saputnika,
porodice, doma, posla, prijatelja, kreditnih kartica… Na tu se krhku i prolaznu podršku
oslanjamo gradeći svoju sigurnost. I kada sve te stvari uklonimo, tek tada ćemo dobiti
ideju ko smo mi u stvari. Bez tih dobro poznatih pomagala, suočavamo se sa samim
sobom, osobom koju ne poznajemo, strancem koji nam ide na živce, ali sa kojim smo
sve ovo vreme živeli, a da nikad nismo hteli da ga sretnemo. Nije li to pravi razlog zašto
pokušavamo da svaki trenutak ispunimo bukom i poslovima, makoliko dosadni i trivijalni
bili, kako bismo bili sigurni da nikada nećemo ostati u tišini oči u oči sa tim strancem?
Sogyal Rinpoche, The Tibetan Book of Living and Dying
Vaše mesto duhovnosti 