“Oprostiti” sebi nema uputstva, jednako kao što ih nije bilo ni kada smo se “naljutili” na sebe. Sigurno nismo nikoga pitali kako da se zamrzim, da se ne volim, odustanem od sebe? Pa opet, vrlo vešto smo to “izveli”.
Mi smo samo kopirali ono što je bilo oko nas. Sve smo savršeno kopirali! Danas kad smo Kopija kopijine kopije, želimo da znamo kako zavoleti sebe, oprostiti na zapuštenosti i “nemaru” nad Dušom. Ali ko to pita? Jasno je da Kopija tobože želi da zna ko je ona, ta replika otuđene svesti, večito nezadovoljno ružno pače što od pogleda se skriva, “Kako?” urliče. Zar zaista mislite da je ono što mislite o sebi istina? Na sebe smo nabacali vreće tuđih istina, vučemo tu železariju poput vojnika iz srednjeg veka i teturamo teškog koraka, jer eto, ne volimo sebe, zaboravili smo kako je to biti lagan .
Neka Sebe misli o sebi i onda je sve u redu! Početak Samoljublja kreće iz samodovoljnosti. To je ono kada zaspimo uveče i otplovimo u Sebe, lagani kao pero, ne preispitujemo ništa, samo se pustimo s punim poverenjem u san i istinski ga živimo. Toliko dobro smo uvaljani u Sebe, da ujutro nemamo pojma gde smo bili ni što smo radili. To je zato što Kopija nema pojma o “originalu”, ne zna ga, niti ima ambiciju da ga upozna. Zato, nemojte da Kopija pita kako voleti sebe! Neka Sebe pita!
Sećate se Sebe?
To je ono što viče juhuuuu i urrraaaaa kad smo srećni. Ono nije unutra, nije ni spolja, a opet je sve to. Sebe je tamo gde Kopija nije. To su koraci u Tišini, pogled na daleku obalu po ivicama mora, vetar na licu, voda na koži. Sebe je sve ono što ne vidimo, ne prosuđujemo, a opet oblikuje naše biće, daje nam pažnju na naše postojanje, omogućuje nam užitak, svrhu. I baš kao u snu, dok Sobom putujemo ne marimo za oblik, izgled, detalje, ne pitamo kako voleti sebe, kako oprostiti?
Nikada Sebe nije bilo ništa drugo nego Ljubav! To je naša Istina, Kopiji nedokučiva. Potražite u Tišini svoj “original”! Nema kako, nego Volim! To je jedino delovanje, jedina akcija. Pitajući kako, udaljavate se od svoje suštine, svog unutrašnjeg deteta. “Kako ću” je put zaborava, straha i nepoverenja. To je izraz sumnje: “ne, ti ne postojiš!” Kopija zna. Sebe znanje ne zanima, ono Jest.
Verujte, vi ste majstori voljenja!
Razgovarajte sa Sobom. Dopustite Sebi da čini ono što je oduvek činilo: da Voli.
Ho’oponopono
Vaše mesto duhovnosti 