Ljubav prema drugima i sebi

Postoje mnogobrojne definicije ljubavi. Jedna od njih je i ova – sposobnost i volja da dopustite onima do kojih vam je stalo da budu ono što oni za sebe odaberu, bez bilo kakvog insistiranja da zadovolje vas.

Kako dostići tu tačku da budete sposobni da pustite druge da budu ono što oni izaberu. Veoma jednostavno! VOLEĆI SEBE, osećajući da ste vi važni, lepi i vredni!

Ako ste vi sigurni u sebe, vi ne želite i nije vam to potrebno, da drugi budu poput vas. Kao prvo, vi ste Jedinstveni!

Kao drugo, to bi drugome uskratilo njegovu jedinstvenost, a ono što vi volite u njima upravo i jesu osobine, koje ih čine posebnim i drugačijim.

Kada se vi osećate dobro zato što volite sebe, odjednom ste sposobni da volite i druge, da pružate drugima i činite drugima, tako što ste sve to prvo učinili za sebe. Tada nema smetnji vašem davanju.

Ako ste vi sami za sebe neko bezvredan i nevoljen, onda davanje postaje nemoguće. Dakle, ceo taj posao oko davanja i primanja ljubavi počinje sa voljenjem sebe.

Zapamtite, nikad i ni pod kojim uslovima, mržnja prema sebi nije zdravija od ljubavi prema sebi.

Ko su ti ljudi koji su puni ljubavi? Da li su autodestruktivni u svom ponašanju? Nikada! Da li oni sebe ponižavaju i sakrivaju se u ćošku? Ne baš!

Možda ste pomislili da ova priča o ljubavi prema sebi uključuje naginjanje ka egomaniji i narcisoidnosti. Ljubav prema sebi nema nikakve veze sa tim. Egomanija i narcisoidnost uopšte nisu ljubav prema sebi, već pre pokušaj da se zadobije pažnja i odobravanje drugihbusanjem u grudi. To je isto toliko neurotično i negativno, kao i ponašanje osobe koja je preplavljena samoprezirom.

Hvalisavo ponašanje je motivisano drugima – to je želja da se zadobije njihova naklonost. To znači da osoba procenjuje sebe na osnovu toga kako je drugi vide.

Ljubav prema sebi znači da volite sebe i ne zahteva ljubav drugih. Tu nema potrebe da ubedite druge da vas vole. Sopstveno unutrašnje prihvatanje je dovoljno.

Izvor: topcilj.wordpress.com