Duhovnost

Nikodim Agiorit-U čemu se sastoji hrišćansko savršenstvo?


Nikodim Agiorit (1748—1809) bio je monah manastira Dionisijata u Svetoj Gori Atonskoj. Kao pisac zauzima vidno mesto u istoriji asketske književnosti. U saradnji sa korintskim episkopom Makarijem objavio je 1782. godine u Veneciji izbor tekstova iz svetootačkih i asketskih spisa pod nazivom Filokalija (Dobrotoljublje). To je i danas knjiga preko koje se monasi upoznaju sa najlepšim odeljcima asketske književnosti. Proučivši praktiku duhovnog usavršavanja kako kod istočnih tako i kod zapadnih monaha, Nikodim Agiorit je objavio u Veneciji 1796. god. i svoju drugu knjigu ”Aoratos polemos” (Nevidljiva borba). Ta knjiga predstavlja univerzalno hrišćansko iskustvo o načinu duhovnog usavršavanja.

Nikodim AgioritČovek od prirode želi da bude savršen, a to mu je i stavljeno u zadatak. Budite savršeni, rekao je Spasitelj, kao što je savršen otac vaš nebesni (Mt. 5,48). U čemu se sastoji to savršenstvo? Ima ljudi koji misle da se ono sastoji u postu, bdenju, poklonima, spavanju na goloj zemlji, u svršavanju mnogih molitava u domu i u dugom stajanju na bogosluženjima u crkvi. Drugi opet drže da se ono sastoji u takozvanoj umnoj molitvi, usamljeništvu, pustinjaštvu i monaštvu. U stvari, sve te vrline i svi ti podvizi sami po sebi ne predstavljaju savršenstvo nego su samo sredstva za njegovo dostizanje. Savršenstvo se sastoji u približavanju Bogu i životu u jedinstvu s njim. A da su podvizi i vrline samo sredstva, i to stvarna sredstva, to je nesumnjivo. Sveti ljudi se njima koriste da bi pomoću njih savladali svoju grešnu prirodu i odoleli svojim glavnim neprijateljima: telu, svetu i zlom duhu. Poste da bi ukrotili telo, bde da bi izoštrili duhovni vid, spavaju na goloj zemlji da se ne bi raznežili snom, provode vreme u ćutanju i odaju se usamljeničkom životu da bi izbegli i najmanji povod da učine nešto čime bi uvredili Boga, mole se, stoje dugo na bogosluženju i čine druga pobožna dela da im se pažnja nikako ne bi odvajala od misli na nebo. Ne sme se nikako zaboraviti da te vrline mogu onima koji u njih polažu svu nadu naneti veliku štetu. Ne same po sebi, jer su one svete, nego krivicom baš onih ljudi koji se njima nepravilno koriste. Obraćajući pažnju samo na spoljna dela oni ostavljaju srce da hodi po svojim željama i po željama zlog duha, koji im, videći da su skrenuli s pravog puta, ne brani da se ne samo rado podvizavaju, nego da telesne podvige, po svojoj sujeti, još većma umnožavaju. Osećajući pri tome izvesne duhovne utehe, ti ljudi počinju misliti da su se uzdigli do anđela, ponekad pak, udubivši se u razmišljanje o izvesnim visokim, nezemaljskim istinama, zamišljaju da su sasvim izašli iz oblasti ovoga sveta i uzdigli se do trećeg neba. Nevidljiva-borba-Prepodobni-Nikodim-Agiorit_Ali koliko oni greše i kako daleko stoji od njih pravo savršenstvo, može svako videti ako posmatra njihov život i njihovo vladanje. Oni obično žele da ih ljudi u svim prilikama smatraju višim od ostalog sveta, vole da žive po svojoj volji i uvek su uporni u svojim odlukama, slepi su da vide svoje pogreške, ali su vrlo oštrovidi i revnosni u pretresanju reči i dela drugih. Ne mogu da podnose da ljudi ukazuju nekom poštovanje, jer misle da ono pripada jedino njima. Ako im ko smeta u pobožnim zanimanjima i podvizima, odmah se uzrujavaju, uskipe gnevom i izmene se tako da više i ne liče na sebe. Ako im Bog, želeći da im pomogne da upoznaju sebe i da ih uputi na pravi put, pošalje stradanja i bolesti, ili dopusti da budu izloženi gonjenjima preko kojih On obično ispituje ko su Njegove prave sluge, tada se pokaže šta se skrivalo u njihovom srcu i kako su ti ljudi duboko razriveni gordošću. Jer ma kakva nevolja da im se dogodi, oni neće da priklone glavu pred voljom Božjom i da se uzdaju u pravedne sudove Njegove, niti žele da po primeru Onoga Koji se ponizio i Koji je postradao radi nas, ponize sebe i smatraju svoje gonitelje za dobrotvore, za oruđe božanske naklonosti i pomagače na putu spasenja. Ti se ljudi nalaze u velikoj opasnosti. Pošto im je pomračen um, pogrešno sude o sebi. Posmatrajući svoje spoljašnja pobožna dela, nalaze da su dobra te misle da su već dostigli savršenstvo, gorde se i počinju da osuđuju druge. Tu već nema mogućnosti da bi ih neko mogao uputiti na pravi put, osim naročite pomoći Božje. Lakše će se obratiti dobru javni grešnici, nego onaj koji se zaklanja spoljašnjim dobrim delima. Duhovni se život i savršenstvo, dakle, ne sastoji samo u spoljašnjim dobrim delima, 5nego, kao što je već rečeno, u približavanju Bogu i jedinstvu s Njim. S tim je nerazdvojno vezano saznanje svog ništavila i svoje sklonosti svakome zlu, ljubav prema Bogu i odsustvo ljubavi prema sebi smiravanje ne samo pred Bogom nego i pred svim tvarima, potpuno odrečenje od svoje volje i savršena pokornost volji Božjoj. Možda se želiš truditi da postigneš savršenstvo? Neka je blagoslovena tvoja namera. Ali se već na prvim koracima pripremi na trud, znoj i borbu. Moraš sve prineti na žrtvu Bogu i činiti jedino Njegovu volju. U samom sebi naići ćeš na mnoge želje koje traže da budu zadovoljene, bez obzira da li je to saglasno s Božjom voljom ili nije. Da bi postigao cilj koji si sebi postavio, potrebno je da već u početku podviga ugušuješ svoje želje, a na kraju da ih sasvim pogasiš. Da bi u tome uspeo, moraš sebi zabranjivati zlo i prinuđavati sebe na dobro. Moraš se neprestano boriti sa sobom i sa svim što ide na ruku tvojim željama, što ih raspiruje i podržava. Pripremi se za takvu borbu i znaj da se venac daje jedino hrabrim borcima. Ukoliko je ta borba teža od svake druge – jer kad ustajemo protiv sebe nalazimo protivnika u samome sebi – utoliko je pobeda slavnija od svih ostalih pobeda, i što je najvažnije, ona je najugodnija Bogu. Ako želiš da iz te borbe izađeš kao pobedilac, neophodno je da se strogo pridržavaš ovih pravila:

1) Nikada se i ni u čemu ne uzdaj u sebe.

2) Imaj u srcu uvek čvrstu nadu na Boga.

3) Neprestano se podvizavaj.

4) Neprekidno se moli.

 

Odlomak iz knjige „Nevidljiva borba“

2 mišljenja na “Nikodim Agiorit-U čemu se sastoji hrišćansko savršenstvo?”

    1. Jeste pomalo teško. Mada, mislim da su nam važna i ovakva objašnjenja, koja podstiču na razmišljanje. Meni lično se najviše svidela rečenica „moraš sebi zabranjivati zlo i prinuđivati sebe na dobro“. Opet, jeste teško, ali je dobrota jako lepa.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s